Винча ће бити светски истраживачки центар

БЕОГРАД - Радови на санцији клизишта на археолошком налазишту Винча - Бело Брдо ће трајати до марта следеће године, а на међународном архитектонско-урбанистичком конкурсу за уређење неолитског локалитета победио је домаћи пројекат студија АКВС Аркитекчр, најављено је данас у Влади Србије.

На конференцији за новинаре, на којој је присуствовала са амбасадором Сједињених Држава Кристофером Хилом, премијерка Србије Ана Брнабић је рекла да очекује да ће деценијама запуштено налазиште Винча - Бело Брдо после уређења постати "европски и светски центар за изучавање неолита", као и да се ради на томе да се оно нађе на УНЕСКО-вој листи.

"Некима може да делује да је пројекат недовољно важан да се председник владе бави овим. Није истина зато што овај пројекат има много веће и симболичко значење. Показује наш промењен однос према култури, историјском наслеђу и потенцијалима које нисмо раније препознавали", рекла је Брнабић.

Према њеним речима, током протеке две деценије је дозвољено да се 7.500 година старо наслеђе сваке године обрушава у Дунав и да полако губимо део археолошког наслеђа од непроцењиве вредности, а тек је пре неколико година почело да се размишља да је неоходна санација клизишта и чишћење простора од нелегалне градње.

Брнабић је рекла да ће уређење налазишта у Винчи коштати око три милиона евра што је оценила као "улагање које дугујемо генерацијама које долазе".

"Током 2023. године ћемо почети да радимо реконструкцију канализационе мреже и дренаже у склопу санације клизишта. Гроцка ће имати нову канализациону мрежу и много боље снабдевање водом", најавила је премијерка.

Брнабић је најавила да ће бити направљен комплекс који ће унапредити лепоту живота у то месту, са великим парком и бициклистичком стазом, као и Визиторским центром на самом налазишту, што ће све условити да Гроцка постане "потпуно другачије место за живот - неугледно подручје Београда ће постати једно од највреднијих и најлепших".

Брнабић је напоменула и да се кренуло са уклањањем нелегално подигнутих објеката на налазишту, додавши да ће се експозе о раду нове владе значајним делом бавити пројектом Винча - Бело Брдо, напоменувши да је неоходно завршити и рад на Медијани у Нишу, искорисити сав потенцијал тврђаве у Краљеву и Царичиног града.

Директорка Републичког завода за заштиту споменика Дубравка Ðукановић је рекла да се стварају услови да Винча након "више од 100 година и више деценија занемаривања дође на европску истраживачку мапу и на културно.туристичке руте".

Према њеним речима, пројектом санације клизишта предвиђено је да налазиште буде шиповима утврђено према обали Дунава, а у току је завршна фаза тендера за извођаце.

Ђукановић је навела да је за тај пројекат издвојено 141 милиона динара из буџета, а из донације Амбасадорског фонда САД 475.000 долара.

Други пројекат у оквиру заштите налазишта је израда дренажног канала око читавог налазишта, који ће бити део будућег система фекалне и атмосферске канализације, што ће бити реализовано кроз инвестиције Града Београда, навела је Ђукановић.

Системско планирање и уређење археолошког локалитета подразумева елементе очувању наслеђа, научном истраживању и туризаму, Ðукановић је рекла да је на међународни конкурс пријављено 12 решења, од којих је "првонаграђено на најбољи начин третирало цео простор налазишта".

Архитекта Анђела Карабашевић је представљајући одабрани пројекат студија АКВС Аркитекчр истакла да су били велики изазови и одговорност према тлу које "чува осам миленијума трагова развоја цивилизације".

"Архитектура мора бити нежна суптилна и поштовати тло. Сви објекти у планираном археолошком парку, стазе, платформе, су одигнуте од тла на тачкастим ослонцима. Уместо излагања појединачцних артефаката пробали смо направити целокупан осећај неолитског живота употребом неолитских традиционалних тенхика градње и употребе дрва, трска, платна и печене земље", навела је Карабашевић.

Према њеним речима, пошто је већи део налазишта неистражен планирани су лако склопиви елементи који ће будућим истраживањима лако одговарати, а стазе и платформе ће служити за истразиваче као и за кретање посетилаца.

"Један од најдоминантнијих објеката је Визиторски центар на 100 тачкака ослонаца са великим тршчаним кровом. На њему је велика панорамска тераса са погледом ка читавом парку и Дунаву. Археолошки парк чине седам лебдећих дрвених пасарела и групације платнених стреха са тематским изложбама", рекла је Карабашевић.

Научно-истраживачки центар ће бити мало даље од остатка парка, на троуганој парцели на пуној тачкастих дрвених ослонаца и изграђен од ЕТФЕ мембрана, најавила је архитекта.

Амбасадор Хил је рекао да се ради о пројекту који има велико значење за Србију али и за свет, и да прихваћено решење делује истински импресивно, а Визиторски центар је изванредан.

Хил је подсетио да је преко Амбасадорског фонда урађен и кров Раковичког манастира, помогли су радовима око Ужичке тврђаве, фресака у Студеници и фасаде библиотеке "Светозар Марковић".

"Волим археологију. Историја је добра ствар. Показује одакле долазиши, понекад неке од проблема и упућује на будућност", рекао је Хил.

Упитана да прокоментарише уништавање археолошких налазишта Усек на Бањици и Латинске цркве у Новом Пазару, Ђукановић је рекла да су то питања која се морају системски решавати.

"У оквиру наших ингеренција можемо да обуставимо радове и обавестимо инспекцију. Они даље преузимају вођење поступка. Па се предузима законска мера. Покушавамо да реагујемо што је могуће брже и обезбедимо локалитет", навела је Ђукановић.

Према њеним речима, простор око Латинске цркве обезбеђује полиција и у сарадни са Министарством културе су преусмерили средства "да би обезбедили локалитет и ангажовали археологе да заврше истраживања онога што је остало на локалитету".