Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како до додатне пензије у Србији

Како до додатне пензије у Србији
(Фото А. Васиљевић)

БЕОГРАД - На крају другог тромесечја ове године у добровољне пензијске фондове је уплаћивало 214.040 људи, па учешће корисника услуга пензијских фондова у укупном броју запослених износи 9,5 одсто, показује извештај Народне банке Србије (НБС) о сектору добровољних пензијских фондова у Србији за други овогодишњи квартал.

Нето имовина фондова на крају другог тромесечја је износила 47,8 милијарди динара и била је нижа за 2,2 одсто него на крају претходног тромесечја.

Укупне уплате у другом кварталу су износиле 943,86 милиона динара, а чланови су повукли 947,97 милиона динара.

Структура улагања имовине фондова у овом периоду се није знатније променила у односу на претходни, па су највећи удео имале државне обвезнице, које су чиниле 75,3 одсто укупне имовине.

Средства на кастоди рачунима и процени депозити банака чинили су 9,2 одсто а акције 15,1 проценат.

Није се променила ни структура корисника по полу и износу њихових средстава јер су већину чинили мушкарци, који у укупном броју корисника учествују са 57,1 одсто.

Просечна старост корисника добровољних пензијских фондова на крају другог тромесечја је износила око 47 година, а највише је било корисника између 40 и 60 година, око 62 процента.

Од укупних уплата 38,4 одсто су чиниле индивидуалне уплате, а 33,6 одсто уплате послодаваца који као обвезници својим запосленима уплаћују доприносе у пензијски фонд, док се 28 одсто односило на уплате преко пензијских планова.

Укупан износ уплата у добровољне пензијске фондове у другом кварталу је износио 0,94 милијарде динара, наводе из НБС.

Додају да, иако највећи број уплата реализују послодавци, који плаћају за своје запослене, приметан је и раст индивидуалних уплата доприноса, изузев током последња два тромесечја ове године, када су смањене индивидуалне уплате.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.