Шта Европска унија заправо хоће од Србије

Извештај Европске комисије o спровођењу реформи, евроинтеграцијама и напретку Србије је избалансиран и махом понавља приговоре који су протеклих месеци стизали из Брисела. Новина у односу на извештаје протеклих година јесте да је фокус стављен на однос Србије са Руском Федерацијом у светлу рата у Украјини. ЕК је констатовала да је стопа усклађености са декларацијама високог представника и одлукама ЕУ пала са 64 одсто у 2021. години, на 45 одсто у августу 2022. године. Иако Србија није отворила поглавље 31 које се односи на то да своју спољну политику усклади са ЕУ, од бриселских бирократа управо то неусклађивање наводе као минус и додају да је одређени број акција и изјава Србије био у супротности са спољнополитичким ставовима ЕУ.

У опширном извештају посебна пажња се ставља и на интензивирање дијалога Београда и Приштине, али и на односе Србије са суседним државама. Као по неком неписаном правилу, и овог пута је негативно из извештаја о Србији стављено у први план, иако се наглашава економски напредак наше земље. Упркос негативним тоновима, извештај који је Александру Вучићу у среду увече предао шеф делегације ЕУ у Србији Емануел Жиофре је уравнотежен и није претећи за нашу земљу и како је и председник Србије рекао, говори реално о нашој земљи. Може се закључити да је циљ да се Србија придобије као партнер и савезник у наредном периоду пре свега због позиције у региону. Ипак, извесно је да што се ситуација све више компликује у Украјини, да ће уследити оштрије претње и притисци на Србију.

У односу на раније извештаје ЕК који су уручивани председници Владе Србије, сада то није био случај зато што је Ана Брнабић премијерка у техничком мандату и мандатарка владе која још није формирана. Раније је уручивање извештаја било праћено и најавама отварања нових поглавља, односно кластера, што је овог пута изостало. Уз то, претходних година, овом чину су присуствовали и високи европски званичници, као на пример комесар за суседство и проширење Оливер Вархељи.

Дипломата Зоран Миливојевић каже за „Политику” да се овај извештај у односу на прошлу годину знатно разликује утолико што се сада темељи на геополитичким интересима који имају апсолутни приоритет и нису ни у каквој вези са нашим преговарачким оквиром. „То значи да ЕУ у односу на нас мења приступ и одступа од преговарачког оквира и онога што је тамо доминантно, а даје предност ономе што су њихови геостратешки интереси. Они програмирају преговоре за убудуће на други начин. Мењају суштину, јер нам уводе нове критеријуме, дају значај критеријуму који није постојао, а то је став према Русији, чиме условљавају напредак. Уз то променили су и динамику утолико што нема напретка зато што не испуњаваш ове услове. Да смо увели санкције, највероватније би нам омогућили да отворимо кластер три”, каже Зоран Миливојевић.

У извештају је комисија констатовала да је 45 одсто наше спољне политике и њених активности усаглашено са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, што некореспондира са статусом кандидата и државе којој је спољнополитички циљ чланство у Европској унији. Наводи се да се Србија није ускладила ни са једном рестриктивном мером, ни са већином декларација ЕУ у вези са ратом у Украјини и додаје да је Србија задржала блиске односе са Русијом. Имајући у виду реакције из Брисела и Вашингтона у вези са увођењем санкција Москви, у наредном периоду треба размотрити како да се Београд позиционира поводом овог питања.

Зоран Миливојевић каже да извештај ЕК одражава актуелне геополитичке интересе ЕУ у односу на Србију. То је разлог зашто у њему доминира, као кључни критеријум на наш напредак, питање санкција Русији и решавање косовског питања. „Оно што је релевантно за наш процес приступања то су поглавља 23. и 24. и критеријуми који су у  вези са тим поглављима. У папирима се може прочитати да има малог напретка, али не оног одлучујућег. Суштина је што су они са овим документом на формалан начин уградили у документ најважнији критеријум и убудуће ће да се позивају на ове папире који су у среду увече предати председнику Вучићу и питање напретка Србије у евроинтеграцијама ће везивати за овај извештај. Успоставили су обавезу за увођење санкција Руској Федерацији као кључну обавезу у наредном периоду. Европска комисија остаје на линији критика у вези са медијском сценом, владавином права, корупцијом и борбом против организованог криминала”, каже Зоран Миливојевић.

Дипломата Иво Висковић каже да је извештај ЕК који је предат председнику Вучићу сасвим очекиван и, како наводи за наш лист, да смо сви знали да смо у тој области заостали. Додаје да није никакво чудо што је тако и оцењено. „Све што је наведено у извештају је тачно. Да би се негативни делови извештаја поправили потребна је политичка одлучност и воља. Чини ми се да притисак јавног мњења делује у супротном правцу и да се политичари не усуђују да заузму став који би нама, као држави одговарао”, каже Иво Висковић. На друштвеним мрежама се најчешће поставља питање шта још ЕУ хоће од Србије и чини се да сваки пут има неки нови захтев. Иво Висковић каже да то није тачно и да ЕУ од нас тражи само оно што је тражила и од других држава чланица и да су то услови који обавезују потенцијалне чланице да их испуне.

„У овом случају, поводом питања рата у Украјини има један став солидарности и свака држава ће претрпети штету и то се ради да би се очувале неке европске вредности и принципи који су изнад дневне и дугорочније користи. Рок за испуњење обавеза је био колико јуче, односно већ је прошао. Мени је јасно да се у политици не могу одлуке доносити преко колена, али навијам из све снаге да се скупи храброст и да се битне одлуке донесу што пре”, истиче Висковић који, ипак, наводи да се не може закључити када би Србија могла да постане пуноправни члан ЕУ, јер у тој групи држава има и оних које су на нас љуте и које не гледају благонаклоно на политику коју сада водимо.

Као пример наводи Хрватску која је лобирала да се у извештај унесе и њен однос према Србији. „Управо зато нека земља може да стави блокаду да се не може одмах ући у ЕУ и да заустави процес прикључења. Није чудо што се у овом извештају говори и о том  односу између Београда и Загреба, јер је Хрватска лобирала да се то унесе у извештај. Она сматра да ако је чланица ЕУ самим тим има предност у односу на нас и да нас може уцењивати. То ме не изненађује што је унето с обзиром на погоршање односа између две земље”, каже Висковић и додаје да одговорност за погоршање односа сносе обе државе и да је за танго потребно двоје.

Стручњаци Европске комисије у извештају подвлаче да су забрињавајући случајеви претњи и насиља над новинарима, те се наглашава да треба додатно ојачати у пракси несметано остваривање слободе изражавања. У документу се подсећа да је Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) доделило све четири националне фреквенције истим телевизијским каналима као и у претходном периоду, у којем су сви добијали опомене од РЕМ-а због кршења законских обавеза. „Нажалост и на нашу срамоту ништа се поводом овог питања није променило у односу на извештај од пре годину дана. Ту има простора и мора да се учини пуно, јер то је један од битних предуслова за постојање и развој демократског друштва. Без тога тога озбиљног напретка нема”, закључује Иво Висковић.

Усаглашавање је процес, поглавље 31 још није отворено

Прошле године је и први пут примењена нова методологија преговора, коју је иницирала Француска и њен председник Емануел Макрон, када се са поглавља прешло на кластере. Нова ЕУ методологија је усвојена почетком 2020, а дотадашњих 35 поглавља, од којих је за Србију било кључно управо то поглавље 35, које се односи на Косово и Метохију, подељено је на шест кластера – владавина права, тржиште, економија, Зелена агенда, пољопривреда и ресурси, и спољни односи.

На међувладиној конференцији 14. децембра прошле године, Србија је отворила кластер број 4 – Зелена агенда и одрживо повезивање, који се састоји од четири преговарачка поглавља (Транспортна политика, Енергетика, Трансевропске мреже и Животна средина и климатске промене). Министар за европске интеграције Србије Јадранка Јоксимовић изјавила је раније у Бриселу да неће бити отворен кластер 3, иако је спреман, а као разлог је навела „неусклађивање са режимом рестриктивних мера према Руској Федерацији”.

Зоран Миливојевић оцењује да на основу извештаја неће моћи да отвори следећи кластер и да ће управо то што Србија није увела сет санкција Москви главни разлог за застој у преговорима са ЕУ. „Србија није направила напредак зато што се није прикључила санкцијама и то ја за запад кључна одредба. Што се тиче усаглашавања спољне политике, на чему Брисел посебно инсистира, јесте обавеза којом смо се обавезали у моменту потписивања приступних преговора са ЕУ и то је процес. Он зато и не мора да буде реализован у раној фази приступања. Уз то треба имати на уму и да Србија није отворила поглавље 31 које се тиче спољне политике. То је поглавље које се директно односи на ту материју и да је отворено, били би дефинисани услови и обавезе. Тога сада нема и зато је извештај обојен геополитичким интересима”, наглашава Зоран Миливојевић.