Обрадовић – Месина, најдуже ривалство

Вечерас у „Штарк арени”, у трећем колу Евролиге, кошаркаши Партизана дочекује екипу миланског Арманија (20.45 часова) што ће бити прилика за ново тренерско надмудривање Жељка Обрадовића (62 године) и Етореа Месине (63) који воде своје битке већ дуже од три деценије. Ово је ако не највеће, онда сигурно најдуже тренерско ривалство у овом такмичењу.

Први пут су њихови тимови одмерили снаге у чувеном четвртфинала Купа шампиона (Евролиге) пролећа 1992. године, када је Обрадовић – као и сада – седео на клупи Партизана, док је Месина водио екипу Киндера (Виртус) из Болоње. Италијански тим је био изразити фаворит, са Месином коме је то била трећа сезона у каријери, док се на другој страни налазио дебитант Обрадовић, са екипом коју су сви отписали још уочи сезоне.

Београдски „црно-бели”, који су у тој сезони због почетка рата у Југославији играли све мечеве ван Београда осим једног (реванш са Киндером), не само да су избацили Италијане (2:1 у победама) већ су наставили све до свог историјског успеха – титуле европског првака. Александар Ђорђевић и Предраг Даниловић (касније омиљени Месинин играч) донели су превагу у мајсторици (69:65) која се играла у болоњској „Пала доци”.

Обрадовић ће и касније, у свим биткама које су одлучивале о трофеју, однети победу против најуспешнијег италијанског стручњака Месине. Прво, у борби за златну медаљу на Европском првенству у Барселони 1997, када је наша репрезентација савладала Италију са 61:49, а затим у три финала Евролиге – у Болоњи 2002: Панатинаикос – Виртус 89:83, у Атини 2007: Панатинаикос – ЦСКА 93:91, у Берлину 2009: Панатинаикос – ЦСКА 73:71.

Месинин вероватно најтежи пораз у каријери био је онај у финалу Евролиге, у Болоњи 2002, када је његов Виртус био не само домаћин завршног турнира, већ и већи фаворит него икада. Поред тога што је у својим редовима имао Ђинобилија, Јарића, Ригодоа, Смодиша, Грифина и остале, његов тим је водио са 14 поена разлике у једном тренутку. Међутим, Бодирога и Кутлај су се побринули за успех атинског клуба и тренера Обрадовића.

Када је реч о њиховим резултатима у Евролиги, Обрадовић је већ дуго без премца по броју титула (девет), док Месина дели друго место (четири) са Божидаром Маљковићем (Србија), Педром Ферандизом (Шпанија) и Александром Гомељским (Русија). Обрадовић има и најдужи распон између две титуле – 25 година, колико је прошло од његовог првог успеха (Партизан 1992) до последњег (Фенербахче 2017). Месина је своја четири трофеја, по два са Виртусом и московским ЦСКА, сместио у десет година (1998–2008).

Што се тиче укупног броја победа у најјачем клупском такмичењу у Европи, њих двојица су на прва два места. Обрадовић је забележио 313 победа на 456 утакмица, а Месина 286 на 407.

Поред европских утакмица, водили су борбе и у италијанском шампионату у оне две сезоне (1997–1999) које је Обрадовић провео на клупи Бенетона. Месина је тада водио екипу Виртуса (титула 1998, у финалу бољи од градског ривала Фортитуда).