Српске шљиве још чекају руске купце

„Куку кад има, куку кад нема”, реченица је која најбоље објашњава ситуацију у којој се овог лета налази просечан шумадијски воћар. Шљиве су ове године добро родиле, а ако их, као лане не откупе Руси, залуд је цветало воће у Шумадији. Државне субвенције, пролећно окопавање и јесење подрезивање стабала као бумеранг ће се обити о главу српским сељацима, па ће овог лета закукати и због родне године. Гледано суровом економском логиком, српски сељаци немају права да се жале зато што су, водећи се прошлогодишњом берићетном продајом, лоше проценили овогодишњу понуду. Међутим, стручњаци из области пољопривреде упозоравају да ће, уколико се шљива уџибри у кацама, велику кривицу сносити и држава.

Војислав Станковић, стручни сарадник Привредне коморе Србије, упозорава да воћарска производња није постављена како треба, а да у прилог томе говори и податак да се још тачно не зна колико стабала шљива има у нашој земљи, каква је ситуација на страни понуде, а каква на страни тражње.

– Просечан становник Србије годишње потроши 1,9 килограма шљива. Велики део овог воћа троши се на производњу ракије, али се и огромне количине извозе ван граница наше земље. Прошле године извезено је 30.552 тоне шљива у вредности од 11,56 милиона долара. Више од половине извезено је у Руску Федерацију. Тако смо прошле године на продаји 16.142 тоне овог воћа Русима зарадили 7,8 милиона долара  – објашњава Станковић.

Према његовим подацима, у Босну и Херцеговину отишло је 5.182 тоне, у Чешку око 2.000 тона, у Мађарску и Словачку више од хиљаду, док је Хрватској продато 604 тоне шљива.

– Иако је род стабилан, а тражња у односу на прошлу годину пада, још је рано за толику забринутост. Није ни ова година у потпуности изгубљена иако се килограм шљива продаје по цени од 20 динара, што је недовољно када се у обзир узму улагања. Уколико купца заиста не буде било онда морамо понудити свету прерађевину од овог воћа. Можда мало мање шљива треба да се користи за ракију, а више за мармеладу, пекмез и сокове. То су производи који би лако у свету нашли своје купце – уверен је Станковић.

Наш саговорник додаје да на производњи овог воћа у Србији ради чак 14 одсто становништва, што није мало. Проблем је, што су воћари недовољно ангажовани и нису у потпуности посвећени свом послу. Станковић додаје и да већина воћара није уско специјализована за тај посао.

– Уласком у Европску унију проблем са вишком рода би се решио, јер би тако тржиште постало шире. Међутим и то би донело низ проблема јер је за продају воћа такође потребно набавити неке сертификате – напомиње Станковић.

Прошле године родило је 767.547 тона шљива, док се ове године очекује род од око 770.000 тона. Број стабала шљива, према евиденцији Привредне коморе процењује се на 41,85 милиона, а приноси се крећу око 18 килограма по воћки.