Ко су нови министри у Влади Србије

Мандатарка за састав нове Владе Србије Ана Брнабић изјавила је синоћ да нови сазив владе има заиста јака имена и веома стручне људе. Нову Владу Србије, уколико добије подршку Народне скупштине, чиниће 28 министара, од тога три без портфеља и премијерка.

На позицији министра по први пут ће се наћи:

Милош Вучевић

Милош Вучевић, потпредседник Владе и министар одбране министар одбране, рођен је 10. децембра 1974. године у Новом Саду. За градоначелника Града Новог Сада изабран је у септембру 2012. године након чега престаје да се бави адвокатским послом. Након локалних избора, у трећем узастопном мандату, поново је изабран за градоначелника Новог Сада, 2020. године. Те године постаје и потпредседник Српске напредне странке чији је члан од 2008. године. Добитник је више признања.

Милош Вучевић говори енглески језик. Ожењен, отац Михаила и Данила.

Био је члан Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) од 2015. до 2016. године.

Раде Баста

Раде Баста, министар привреде, рођен 1979. године, досадашњи је директор ЈКП „Београдске електране”. Баста ће на тој функцији заменити Анђелку Атанасковић. Професор је физичке културе, био је репрезентативац Србије у кик-боксу и џудоу.

По професији је мастер економиста. Био је одборник у Новом Саду и Београду

Члан је Јединствене Србије, странке чији је председник Драган Марковић Палма. Јединствена Србија је дугогодишњи коалициони партнер СПС.

Јелена Танасковић

Јелена Танасковић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, дипломирани је економиста. Радила је у банкарском сектору, затим на пословима помоћника градског секретара за образовање и дечју заштиту у области финансија.

Од јуна 2018. године била је државни секретара Министарства финансија, а две године касније постаје државни секретар у Министарству заштите животне средине.

Горан Весић

Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, рођен је 18. фебруара 1969. године у Крушевцу. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду.

На локалним изборима 2014. године, изабран је за одборника Скупштине града Београда на листи Српске напредне странке. За градоначелника Београда тада је изабран Синиша Мали, док је Горан Весић именован 29. априла 2014. године за градског менаџера и помоћника градоначелника.

Од новембра 2017. године изабран за члана Председништва Српске напредне странке, а на месту  заменика градоначелника био је од 2018. године.

Дубравка Негре

Дубравка Негре, министарка рударства и енергетике, рођена је 1978. године у Београду. Чланица је Извршног одбора НЛБ Комерцијалне банке, а пре тога била је директорка Регионалног представништва Европске инвестиционе банке (ЕИБ) за Западни Балкан. Има четворо деце. Говори енглески, француски, италијански и руски.

Пре каријере у Европској инвестиционој банци (ЕИБ), радила је као ТВ продуцент за светску телевизијску кућу Си-Ен-Ен Интернатионал, покривајући конфликте, укључујући и рат у Авганистану. Добила је награду Националне Академије за телевизију, уметност и науку САД. У периоду од 2004. до 2012. године водила пројекте Европске инвестиционе банке у Албанији, Босни и Херцеговини, Македонији, Словенији и Србији. Покренула је и уговорила бројне пројекте у области образовања, енергетике, здравства, истраживања и развоја, телекомуникација и саобраћаја. Објавила је неколико научних радова.

Александар Мартиновић

Александар Мартиновић, министар за управу и локалну самоуправу, рођен је 1976. године у Славонском Броду. На Правном факултету у Новом Саду дипломирао је 1999. године, 2003. магистрирао и 2011. године одбранио докторску дисертацију. У септембру 2012. године изабран је у звање доцента.

Обављао је функцију председника Управног одбора Агенције за приватизацију и Надзорног одбора Галенике. Председник Скупштине општине Рума био је од 2013. године. У априлу 2010. године постављен је за потпредседника Српске радикалне странке. Након парламентарних и председничких избора 2012. године, повукао се са функција, исте те године постао је члан Српске напредне странке.
Члан је Председништва Српске напредне странке. Мартиновић је био народни посланик, пет пута народни посланик.

Томислав Жигманов

Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог, рођен је 1967. у Таванкуту. Дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду, на групи за филозофију. Предавач је историје филозофије на Теолошко-катехетском институту Суботичке бискупије. Био је главни и одговорни уредник суботичког двонедељника „Жиг“ (1998) и први главни и одговорни уредник програма на хрватском језику Радија Суботица (1998–2000). Извршни је уредник Лексикона подунавских Хрвата – Буњеваца и Шокаца, као и главни уредник Годишњака за знанствена истраживања Завода за културу војвођанских Хрвата. Директор је Завода за културу војвођанских Хрвата од 2009. Радови су му превођени на енглески, њемачки, мађарски, румуњски, бугарски и русински језик. Члан је Хрватског филозофског друштва, Друштва хрватских књижевника и Друштва књижевника Војводине.

У октобру 2015. изабран је за председника Демократског савеза Хрвата у Војводини.

Тања Мишчевић

Тања Мишчевић, министар за европске интеграције, рођена је 1966. године у Земуну. Дипломирала је на смеру за међународне односе Факултета политичких наука у Београду 1989. године. На истом факултету одбранила је магистарску и докторску тезу. У области ЕУ специјализовала се на Факултету политичких наука у Београду, као и на Универзитету у Бону и Европском колеџу у Брижу.

Професорка је на Факултету политичких наука, говори енглески и руски језик.

У периоду од априла 2005. до новембра 2008. године била је на месту директорке Канцеларије за европске интеграције Владе Србије. Била је и чланица преговарачког тима Владе Србије за преговоре о закључењу Споразума о стабилизацији и придруживању, као и на челу преговарачког тима Владе за закључење Споразума о визним олакшицама и Споразума о реадмисији између Србије и ЕУ.

Јелена Беговић

Јелена Беговић, министар за науку, рођена је у Београду 1970. године. Докторирала је 2008. године на Биолошком факултету. Члан је Удружења микробиолога Србије, Друштва генетичара Србије и Америчког микробиолошког друштва (АСМ). Поносна је на изградњу лабораторије „Ватрено око” током пандемије вируса корона.

Директорка је Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитета у Београду и руководилац Лабораторије за молекуларну микробиологију.

Хусеин Мемић

Хусеин Мемић, министар за туризам, рођен је 1983. године. Носилац је листе кандидата за изборе за чланове Националног савета бошњачке националне мањине. Од октобра 2016. директор је Културног центра у Новом Пазару. Потпредседник је СДПС Расима Љајића и члан Управног одбора Рукометног клуба Нови Пазар.

Зоран Гајић

Зоран Гајић, министар спорта, рођен 28. децембра 1958. у Панчеву. Прослављени тренер је завршио Факултет за физичко васпитање и магистар је одбојке. Од 2016. је председник Одбојкашког савеза Србије.

Селектор мушке репрезентације Југославије био је од 1995. до 2002. и за то време је освојио олимпијско злато и бронзу, светско сребро, европско злато, сребро и две бронзе...

Гајић је тренерску каријеру започео у Младости из Омољице, а потом је тренирао Војводину, Арис, Орестијад, Олимпијакос, Арчелик из Истанбула, Одинцово и Урала.

Даница Грујичић

Даница Грујичић, министар здравља, рођена је 1959. године у Ужицу. Специјалиста је неурохирургије. Средњу школу је завршила у Москви, где је почела студије медицине и касније их наставила у Београду где је дипломирала. Ту је и магистрирала и докторирала. Професор је на Медицинском факултету у Београду и директор Института за радиологију и онкологију.

Била је носилац листе напредњака на парламентарним изборима. Одликована је Орденом Карађорђеве звезде другог степена, 2020. године.

Михаило Јовановић

Михаило Јовановић, министар информисања и телекомуникација, досадашњи директор Канцеларије за управљање јавним улагањима.

Доц. др Михаило Јовановић је дипломирао и магистрирао на Електротехничком факултету у Београду као један од најбољих студената у генерацији. Доктор је економских наука и доцент за ужу научну област квантитативне методе. Има 20 година професионалног искуства у Телекому и Пошти Србије где је у континуитету последњих 14 година био у највишем борду директора одговоран за информационе технологије, електронске комуникације и развој.

Од априла 2017. године радио је као саветник за електронску управу у Кабинету председника владе.

Члан је Инжењерске коморе Србије са лиценцама одговорног пројектанта и извођача телекомуникационих мрежа и система. Аутор је више књига и стручно-научних радова који су објављени у најугледнијим међународним часописима.

Потиче из породице познатих српских лекара. Ожењен је има два сина.

Марко Благојевић

Марко Благојевић, министарство за јавна улагања, рођен је 1974. године у Београду. Завршио је Правни факултет у Београду. Од самих почетака Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД), августа 1997. године, укључен у његов рад и био је међу најистакнутијим представницима ове организације. Након незампаћених поплава које су умају 2014. погодиле Србију изабран је за председника Канцеларије за обнову и помоћ подручја погођених поплавама.

Ожењен је и има ћерку.

Едим Ђерлек

Едим Ђерлек, министар без портфеља, рођен 1987. године у Београду. Факултет за исламске студије у Новом Пазару, одсјек Шеријатско право, заврши је као студента генерације 2010-2014. године. Током студија је изабран за предсједника Студентског парламента ФИС-а три године заредом, потом и потпредсједника  Уније студента исламских факултета (УСИФ) и асистента уредника часописа „Талиб”. 2014. године је именован за шефа кабинета академика муфтије Муамера Зукорлића и секретара Муфтијства санџачког при Исламској заједници у Србији. Професор у Медреси Гази Иса-бег на предмету Филозофија. Потпредседник је Странке правде и помирења је од 2022. године.

Објавио је неколико научних радова, учесник је многобројних семинара, научних скупова и међународних конференција и самита широм света.

Говори арапски, енглески и руски.

Ђорђе Милићевић

Ђорђе Милићевић, министар без портфеља, је рођен 1978. године у Ваљеву. По занимању је дипломирани економиста. У четири мандата (2004, 2008, 2012 и 2016) биран је за одборника Скупштине града Ваљева. Народни посланик је од јуна 2008. године.

Члан Социјалистичке партије Србије од 1996. године. Члан председништва СПС је од 2015. године. Такође, био је спортиста и истакнути спортски радник, активно је играо фудбал у неколико фудбалских клубова.

Ожењен, отац сина Чедомира и кћерке Настасије.