Мир Божији

Да ли нас емотивно, егзистенцијално више погађа рат у Украјини, борба великих сила за моћ, преко наших леђа, нафтна криза, низак стандард живота, астрономске цене у продавницама или медијски земљотрес какав је изазвао Жељко Митровић, медијски маг, научник иноватор, објавивши, силином ракетне бомбе и снагом свемогућег дрона, да ружичаста телевизија добија појачање у виду „Гранд” екипе. А у том трансфер-пакету нашла се и „Практична жена” да кува, пере, спрема и рачуне води када „задругара” нема.

Да ли смо се изненадили? Да ли нам је живот од тог сазнања постао бољи? Да ли је то била главна тема у запарложеним канцеларијама ових дана, испред продавница, на клупама у парку... У кафанама које су све пуније што је финансијска криза већа? Звезде „Гранда” убудуће ће укрштати копља на фреквенцијама Пинк телевизије. Хоћемо ли их због тога чешће боравити на овом каналу, ако већ до сада, из досаде, знатижеље и немања свог живота, нисмо? Да ли ће „грандовци” окупирати прајм тајм на ружичастој телевизији и „издоминирати”? Много важније питање које је прошло испод радара је откуда „Гранд” јунаци на новој адреси ако знамо ко је њихов власник? Да ли се нису уклапали у уредничку концепцију Н1 или Нове С? И како то да је „Јунајтед медија” штићеницима сада удобно и на телевизији која је често била на мети критике... Новац врти тамо где бургија неће. „Show must go on”... Ваљда смо одавно схватили да нема „њихових” и „наших”, да се у животу све врти око новца, моћи и интереса... И да ону праву историју не пишу победници, већ они који имају дубљи џеп. Музика у кафани свира за оне који плате више... Земља неће престати да се окреће ако се добри стари знанци „задругари” помере за који сат касније. Наша деца уместо Кристијана, Лепог Миће и Микија гледаће Цецу, Вики, Ану, Босанца... На неки начин, исто му се хвата. И зато се немојте изненадити када вам се дете врати из школе уплакано јер га је другар ословио погрдним речима. А и што и не би када је то чуо на телевизији. А ТВ му дође исто као мама и тата, као учитељица и наставник ...

Ко ће их научити лепим манирима. Телевизија? Наставници? Вероучитељи? Како, када је данас све мање оних који као изборни предмет бирају верску наставу? Телевизија нам је и бог и батина. А и како не би када су вероучитељи, као одраз свакодневице у којој живимо, „причају гласно”, као да не проналазе заједнички језик са младима који раде „на два канала”? Можда је баш зато у сенци прошао историјски догађај – устоличење патријарха Порфирија. Много је важнији био Митровићев медијско-нуклеарни удар на телевизијском тржишту Србије. „Гранд” васкрсе! Мир Божији свима нам треба под хитно!