Веруј и не одустај

Од београдске премијере 6. септембра филм о Светој Петки погледало је више од 60.000 гледалаца, а велико интересовање влада и у дијаспори. Овај филм прати живот побожне младе Параскеве, од обичне девојке до светитељке. Преподобну мати Параскеву, заштитницу жена, сиромашних и болесних, прославили су њен подвижнички живот у пустињи и многобројна чуда које је, како кажу предања, учинила после упокојења.

Мошти Свете Петке сељене су од Цариграда до Трнова, па даље, преко Видина и Крушевца, до Београда. Данас се налазе у румунском граду Јаши. Српска православна црква Свету Петку слави у четвртак 27. октобра.

Највољенију и најпоштованију светитељку православља у филму игра глумица Милена Предић којој је ово прва главна улога на великом платну. Гледали смо је и у улози мајке Аћима Катића у серији „Корени”, затим у серијама „Нечиста крв” и „Чудне љубави”, „Бранилац”, „Једини излаз”... Рођена је у Панчеву, удата је за продуцента Марка Јоцића са којим има синове Саву и Илију.

За глумицу је улога Света Петке био највећи и најрадоснији од свих изазова до сада.

– И то не само зато што је моја прва главна улога на филму, већ и због читаве тематике аскезе која се ретко приказује и екранизује – каже она.

– Свакако је и дочаравање лика Свете Петке у раздобљу од четрдесет година било захтевно, али имала сам срећу да је маску радила Тања Липановић, па је некако и то са лакоћом остварено.

Пре почетка снимања глумица је отишла у Јашу да се поклони моштима Света Петке и да је замоли за благослов...

– Нисам о страху уопште размишљала. Схватила сам након првог сусрета са редитељем Хаџи Александром Ђуровићем да се позив за улогу није десио „случајно”. Мени је остало само да му поверујем да ја то могу, што сам и урадила. Носили су ме радост због добијеног глумачког задатка и јединствене, указане прилике.

Да ли је поносна на ову улогу?

– Поносна, него шта – без размишљања каже.

– На филму се јако дуго и предано радило. Први кадрови су снимљени још 2018. године. Требало је имати много стрпљења, а самим тим и опстати у овим инстант временима у којима су садржаји испразни, а реализације брзе и аљкаве.

Шта је научила снимајући филм „Света Петка – крст у пустињи”?

– На овом филму су ми само потврђена моја ранија уверења о томе колико је важно бити верујући и стрпљив. Такође, у животу је важно складиштити лепе успомене, а снимање у Јордану памтићу заувек.

Готово трећина филма је на арапском језику.

– Савладавање неке нове вештине или језика за потребе снимања је заиста онај лепи део нашег посла. Арапски језик јесте изазован јер морате производити неке непознате вокале. Моје је било да га савладам онолико колико је потребно да се разуме. Више од тога – није ни било могуће.

Чини се да је порука филма „веруј и не одустај” дошла у правом тренутку. Свет је на прекретници, много тога се дешава...

– Апсолутно се слажем и сматрам да је тајминг филма никад бољи. Ово је први филм у коме сам имала прилике да се сретнем са публиком тет-а-тет, много смо путовали и по градовима Србије, региону, иностранству. Општи утисак је да људима треба оваква прича и да је, цитираћу реплику из филма, „свака душа жедна Бога...”.

Разговору с глумицом придружио се и редитељ Хаџи Александар Ђуровић. Занимало нас је шта овај филм значи за његове редитељске амбиције?

– Нисам током снимања размишљао о томе шта ће овакав пројекат донети и шта после њега. Пратио сам осећај, жељу да урадим филм и веру да то могу. Знао сам да је то нешто што није рађено до сада ни у нашој, а ни у светској кинематографији, али нисам био оптерећен да по сваку цену радим нешто другачије. То је дошло само, са темом и јединственом причом каква је „Петкана”. Свакако је ово био велики редитељски и ауторски изазов јер сам морао да испратим своје виђење, поштујући роман, али и житије и лик светитељке. По реакцијама публике изгледа да сам у томе и успео, заједно са мојом мајком Љиљаном Хабјановић-Ђуровић као косценаристом, али и сјајном српском и јорданском глумачком и ауторском екипом која је веровала у пројекат и испратила моју визију. 

Ја сам само срећна мајка

Књижевница Љиљана Хабјановић Ђуровић је срећна што је снимљен филм по њеном роману „Петкана”.

– Та срећа свакако надилази све што бих осећала да је неки други редитељ снимио филм по мојој књизи. Овако, филм је снимио мој син, и тај податак, и наши породични разговори, наше стрепње и наде чине да се осећам и благословено и захвално. Дакле, то што доживљавам и осећам ових дана нема никакве везе са мојом каријером писца. Као што сам рекла више пута– слава за филм припада редитељу, целој ауторској екипи и глумцима, посебно двема сјајним глумицама – Милени Предић у улози Петке и Милици Стефановић у улози Кушатеља. А ја сам само срећна мајка.