Стојић и Јагар седми

Од извештача „Журнала”

Пекинг, 15. августа – Тек је после Б финала олимпијске регате у Шуњију Николи Стојићу и Горану Јагару било тешко због пропуштене прилике у полуфиналу. Тријумфовали су у „утешном” финалу и у коначном поретку заузели седмо место. Ива Обрадовић је у трци за пласман од седмог до 12. места била пета – укупно 11.

– После полуфинала сам се осећао глупо, а сад ми је још горе, – кратко је прокоментарисао Никола Стојић, који је на олимпијским играма у Атини и Сиднеју оба пута био пети у А финалу.

Без било каквих проблема наш двојац је победио. На чело трке је избио већ после 500 метара и до краја није било никакве дилеме око победника. Супарници су им били Чеси Јакуб Маковичка и Вацлав Халупа, шестроструки олимпијац, Французи Ерван Перон и Лорен Кадо, Данци Мортен Олегад Нилсен и Томас Морсинг Ларсен, Италијани Дарио Денатале и Рафаело Леонардо и Хрвати браћа Синиша и Никша Скелин, освајачи медаље на олимпијским играма у Атини.

– Нисмо се ни уморили. После 500 метара смо ухватили добар ритам по контраветру и доказали да је финале требало да буде наше. Оно у полуфиналу, једноставно, није било нешто је требало да се догоди. Не верујем да ће Американци који су нас пре два дана избацили из трке за медаљу икад да понове онакав финиш, да у последњих 500 метара са пете дођу на другу позицији у онаквој трци, – рекао је Горан Јагар.

Горчина је била нормална реакција после невероватног расплета.

– Целе године смо размишљали и имали резултат за А финале. Последња три месеца нисам ни био код куће. Само смо тренирали, били на припремама и имали контролне трке. Све је било подређено завршници у Шуњију. И по свим параметрима било нам је место међу првих шест. Ма, баш ми није требало да нам буде трка 13. августа. Постаћу сујеверан, – није могао да издржи Јагар, а да и онда кад је нерасположен не окрене причу на шалу и да се насмеје.

С обзиром колико им је тешко пао пласман у Б финале добро је што је дан раније у Пекингу беснела олуја. Све трке на регати отказане су, па су одржане јуче.

– Сањао сам ту трку, али сам успео бар да се смирим. Да превазиђем оно шта је било и да нађем снагу и мотив да поново дам све од себе. То смо обојица урадили и показали да нам је место међу првом шесторком, – рекао је Никола Стојић.

Прво место у Б финалу и то убедљиво ипак није нимало одагнало мисли с претходне.

– У полуфиналу смо имали пролазе за А финале, али пех са бовом у коју смо ударили и онда Американци ниоткуда... Све се сложило онако како не треба, – додао је Јагар.

За разлику од њих Ива Обрадовић је била задовољна. Ово су за 24-годишњу скифисткињу биле прве игре и у веома јакој конкуренцији је 11.

– Ово је моја најбоља трка досад. Била сам трећа до последњих 500 метара и то је добро. Поправила сам финиш који ми је био велика бољка. Сад сам веслала много боље, него на било којој трци ове године. Показало се и да још грешим у неким стварима, али то је добро, јер значи да имам простор за напредак. Уз добар рад могу да очекујем још боље резултате, – рекла је Ива Обрадовић која је први пут била насмејана и добро расположена од кад је допутовала у Пекинг.

И сама је признала да коначно може да се опусти:

– Дала сам све од себе, немам за чим да жалим. Читала сам коментаре са Интернета и знам да су нас оптуживали да смо овде дошли као туристи, али то није истина. Сви смо дали максимум.

Резултати Б финале – Мушкарци, двојац без кормилара: Стојић, Јагар (Србија) 6:49,12, Маковичка, Халупа (Чешка) 6:52,57, Перон, Кадо (Француска) 6:54,40, Нилсен, Ларсен (Данска) 6:55,37, Денатале, Леонардо (Италија) 7:04,91, Н. Скелин, С. Скелин (Хрватска) 7:11,19. Жене, скиф: Свенсон (Шведска) 7:48,19, Баскели (Италија) 7:48,91, Твиг (Нови Зеланд) 7:51,53, Севиџ (Аустралија) 7:53,43, Обрадовић (Србија) 7:53,83, Балмари (Француска) 7:58,88.

М. Николић