Живот са болешћу која „једе” кости
Први симптоми који су указивали да нешто није у реду појавили су се 2018. године. Осетио сам „пробадања” по разним деловима тела. Осећај је као да вас неко боде неком иглом, што траје неколико секунди и нестане. До тада нисам имао никакве здравствене проблеме. Те проблеме нисам могао да повежем ни са чим што би могло да има неку логичну позадину. То је трајало око шест месеци. Затим се догодило да приликом сређивања куће одједном нисам имао снагу да подижем тешке предмете. Као да је физичка снага почела да ме напушта. Појавили су ми се болови у пределу ребара и око врата. Помислио сам да је то можда због промаје и нисам томе придавао велики значај. Затим је уследио пословни пут на коме сам био 25 дана, када су болови били све јачи. Отишао сам на неке озбиљније прегледе, на снимање на магнетну резонанцу у једну приватну клинику, али налаз који ми је дала докторка испоставило се да – није био тачан.
Прошли су месеци, ишао сам на разне масаже, „намештања” пршљенова, некад ми је било боље дан или два, али се све брзо враћало на старо. Ситуација је постајала све гора и гора, више нисам могао у кревету да се окрећем на страну, болови су били јаки. Мислио сам, проћи ће. Али није… У септембру 2019. године приликом шетње пса догодило се нешто чудно. Нисам могао да се савијем од болова и ставим псу поводац. Пријатељица ми је припомогла, јер је видела да ми није добро, а затим сам отишао у једну приватну клинику по помоћ. Урађено ми је безброј претрага и снимака, а затим се појавио др Бранко Крајиновић, који живи иначе у Немачкој и који је заједно са радиологом погледао све снимке и рекао да морам да почнем да се лечим. Најпре сам био у Ургентном центру, а затим ме је преузела професор др Јелена Била, хематолог, када је почело моје лечење.
Сазнао сам да је дијагноза малигно хематолошко обољење мултипли мијелом. Никада раније нисам чуо за ту болест. Ни лекари често не знају много о овој дијагнози. Пети пршљен ми је био угрожен, а секундарни проблем је постојао у врату. Цео скелет ми је на том снимку изгледао чудно, изгледало је слично оним сликама када се буђ ухвати за неки предмет. Та болест буквално „једе” кости. Оне изгледају као да су их мољци грицкали. Ишао сам на 15 доза зрачења.
Иако сам рационалан човек, морам да нагласим да верујем да ми је још нешто помогло да превазиђем све ово што ме је снашло. Мој син је био у Атини и том приликом је отишао у Егину како би се на светом месту помолио за моје здравље. Десетог дана зрачне терапије осетио сам значајно побољшање здравственог стања. Верујем да се то догодило и због лечења и због Егине. Боље сам се осећао, повратила ми се снага.
Након свега тога, докторка је одлучила да ми се уради терапија матичним ћелијама. Нажалост, тада је почела пандемија ковида 19. Примио сам прву терапију, у септембру је требало да уследи нова, али је због епидемиолошке ситуације то померено за јануар 2021. године. Тада ми је урађена друга терапија матичним ћелијама и од тада се осећам добро, покретан сам, радим, иако то није случај као што је био пре појаве болести. На контроле одлазим једном у шест месеци. Храним се доста квалитетно. Не знам шта је узроковало да добијем ову врсту малигнитета. Има мишљења неких лекара да то може да буде велики стрес. Ја сам га имао неколико година раније. Уз то, стално сам био под стресом због пословних обавеза.
Свим оболелима саветујем да прате савете лекара и да иду на редовне контроле. Уз то, битно је да колико год могу наставе да живе живот упркос болести. Треба бити оптимиста, радостан и одстранити стрес из живота. Знамо да нема излечења, али је битно болест зауставити. Никада нисам био депресиван и не желим да будем.
Мултипли мијелом је рак коштане сржи. То је други по учесталости рак крви који чини 10 одсто свих хематолошких малигнитета. Према подацима регистра за малигне болести Института за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут”, у Србији се годишње дијагностикује 339 болесника са мултиплим мијеломом.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
