Куртијева паравојска пуца у Резолуцију 1244

Закони су паучина кроз коју пролазе велике муве, а у коју се хватају мале, закључио је Оноре де Балзак. Да је ова мисао тачна најбољи доказ је понашање дела међународне заједнице у различитим случајевима. Западне политичке елите које себе сматрају посебним себи дају право да кад год могу, под разним изговорима, прекрше међународно право, као у случају Космета. Али зато, када неки други то исто чине, онда се диже велика галама и позива на исти међународни поредак који су они претходно више пута газили.

Један од примера је управо Косово, где се Приштини мимо свих докумената омогућује чак и незаконито формирање и наоружавање војске, у правном погледу паравојске, уз игнорисање садржаја Резолуције 1244. На ову чињеницу упозорио је и председник Србије Александар Вучић, подсетивши да у Резолуцији 1244, у члану 4 пише да се потврђује да ће након повлачења југословенског и српског војног и полицијског особља бити дозвољено договореном броју да се врати на Косово како би обављали функције у складу са Анексом 2 овог документа. Додао је да се истовремено у тачки 9 наводи између осталог и демилитаризовање војске Косова и других наоружаних група Албанаца. Вучић је упитао и по којем акту им праве војску, где су то УН дозволиле, када, која је то тачно резолуција.

Како примећује Срђан Граовац, из Центра за друштвену стабилност, у разговору за наш лист, једно је однос према сопственој земљи, а нешто сасвим друго однос према државама које нису део њиховог „ексклузивног” политичког клуба, а према којима неретко имају потцењивачки став. „Наиме, по њиховом мишљењу, за Албанце и већину народа који не припадају политичком Западу, владавина права је неопходност таман толико колико она штити њихове економске и политичке интересе у тим државама. Пошто је ’независно Косово’ западни пројекат, пошто су они чувари и протагонисти те лажне државе, сасвим је логично да подржавају формирање ’војске Косова’”, каже Граовац.

Додаје да Албанци по њиховом мишљењу нису народ који је на њиховом цивилизацијском нивоу развоја, па самим тим то што не поштују баш све чланове сопственог устава, то није ни важно. „Много је важније да то што стварањем војске Косова њихово ’политичко чедо’ узима још један прерогатив независности, а што је у потпуном сагласју са геополитичким интересима Запада. Тиме јасно показују колонијалистички менталитет, потцењивачки однос према Албанцима, али и врхунско лицемерје, јер управо исте те западне земље упорно инсистирају на томе да на Космету мора бити успостављена владавина права”, истиче Граовац.

Да стварање „косовске војске” представља озбиљну претњу за безбедност на Балкану и најгрубље кршење Резолуције 1244 СБ УН сматра и званична Москва. Русија је више пута упозоравала на претњу од такозване косовске војске, будући да нема никаквих гаранција да она неће бити коришћена против српског становништва о чему је недавно говорио и стални представник Русије при УН Василиј Небензја.

Председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун каже да јачање косовских безбедносних снага (КБС) и намера Приштине да формира војску представља велики безбедносни ризик за Србе са Косова и Метохије. За „Политику” наглашава да је план Приштине да до 2027. опреми војску, а да она до 2029. буде потпуно оперативна. Наводи да у тој трансформацији косовским Албанцима највише помажу САД, Велика Британија, Немачка и Турска. На тај начин, Приштина жели да заокружи такозвану државност. „Иако Резолуцијом 1244 није предвиђено да на КиМ буде било која војна формација осим Кфора, уз подршку НАТО-а, Приштина је усвајањем три закона започела процес формирања такозване војске која треба да израсте из садашњег КБС-а. Оправдано је питање зашто им треба та формација када је гарант безбедности свима на КиМ Кфор који ће дугорочно бити тамо. Како је могуће да они толеришу постојање паралелне војне структуре, иако су они ту на основу мандата који су добили у УН”, каже Милован Дрецун.

Оправдано се може претпоставити да је та формација намењена да угрози безбедност српског народа на Космету и да евентуално изводи акције против државе Србије. Набављају далекометну артиљерију, противоклопну и противваздухопловну муницију. Приштина планира и да формира хеликоптерску јединицу, која за сада постоји само на папиру, међутим, у Турској су школовани пилоти. „До сада је формирана само командна структура, али је неколико официра одшколовано у иностранству. Оперативна способност хеликоптерског одељења треба да буде постигнута средином 2023. године, вероватно уз помоћ САД, где ће Приштина да купи половне хеликоптере”, објашњава Дрецун. Додаје да се припадници КБС-а обучавају да упадају на север Косова који је етнички настањен Србима.

Међутим, наглашава Дрецун, већи проблем представља намера да се уведе војни рок који би био обавезан и за Србе, као и постојање копнених пукова који могу да делују на терену. „Они су већ косовске безбедносне снаге устројили по принципу класичне војне организације, имају три пешадијска пука, наоружање које је тешког калибра, имају и артиљерију и неке хаубице. Желе да набаве још наоружања, а све то нам показује да српски народ може бити угрожен од те формације”, указао је Дрецун.

Када је у децембру 2018. године тадашњи премијер привремених институција у Приштини Рамуш Харадинај најавио доношење посебног закона којим ће бити формирана војска Косова било је и више него јасно да се ради о одлуци која је у колизији како са међународним правом, тако и са  правним нормама на самом КиМ. Будући да устав самопроглашеног Косова не препознаје војску већ искључиво КБС за њену трансформацију била је неопходна промена устава. Пошто је било јасно да локални Срби неће подржати уставне промене у том смеру албански посланици и министри, предвођени Харадинајем, одлучили су се за Соломонско решење тако што је донет закон.

„Било је за очекивати да се косметски Албанци неће држати чак ни сопственог устава ’ко пијани плота’ поготово у овом случају. Формирање војске за Албанце је потврда независности и била је само непознаница у којем тренутку ће тим путем кренути и када ће добити међународну подршку да тако нешто и ураде. Сем тога, код Албанаца на Космету постоји дуга традиција непоштовања закона. Било да су се налазили у Османском царству, било у монархистичкој или комунистичкој Југославији, увек су превасходно држали до свог обичајног права, а племенске одлуке биле су им далеко важније од било каквих државних норми”, подсећа Срђан Граовац и додаје да су локално албанско становништво и његове вође игнорисале плаћање пореза, мобилизацију и одузимање оружја од цивила.

А покрајинска скупштина недавно је усвојила стратегију безбедности од 2022. до 2027. године, док је премијер Албин Курти рекао да је буџет за КБС повећан са 63 милиона на око 102 милиона евра за 2022. годину. Према његовим речима, креиране су и нове линије снабдевања системима наоружања директно, како је рекао, „једна држава са другом државом”, уз понављање да Косову прети Србија. Милован Дрецун напомиње да приштинска страна жели да причом о наводној опасности од Србије замаскира сопствене припреме за насилно решавање питања севера Косова.

Граовац: Огољено лицемерје на глобалном нивоу

Запад се последњих пола века није много позивао на међународно право и за политички Запад никад није ни било дилеме да је оно увек било оружје слабијег, оног ко мора да се брани. Америка и Европљани већ деценијама нису били у тој ситуацији. Од завршетка „хладног” рата 1989. године они су били ти који нападају, тако да им међународно право, па и Резолуција 1244 суштински ништа не значе. „Најмоћнијима је кроз историју увек следовало оно најважније право које постоји на глобалном геополитичком нивоу, а то је право јачег. Агресија на СР Југославију, Републику Српску, Ирак, Либију, Сирију. Непоштовање међународних споразума, па самим тим и Резолуције 1244, која не предвиђа постојање војске косова. Све су то само примери флагрантног кршења међународног права и обилатог коришћења права јачег. Међутим, када је Русија нападом на Украјину узела за себе оно што су на Западу сматрали њиховим ексклузивним правом и када су у Кремљу позивајући се на ’косовски преседан’ извршили припајања Крима, Луганске, Доњецке и Херсонске области, лицемерје Запада у потпуности је огољено и на глобалном нивоу”, каже Срђан Граовац. Наводи да „лицемерна политика Запада заснована на двоструким аршинима не само што се наставља него се претворила у својеврстан чак и помало комичан парадокс”.Антрфиле

Од терориста, преко горске службе спасавања, до позива у НАТО

Од формирања ослободилачке војске Косова, њеном трансформацијом у косовски заштитни корпус и косовску полицијску службу 1999. потом – трансформацијом у косовске безбедносне снаге 2008, и формирање косовске војске, јавности су у свакој од ових фаза пажљиво сервиране поруке. Прво су наводили да КЗК неће бити војска, а да ће се њени ненаоружани припадници борити против елементарних непогода и спасавати становништво у случају природних несрећа, преко тога да ће КБС носити лако наоружање и да је то формација одговорна за ангажовање у кризним ситуацијама, уклањање експлозивних направа и цивилну заштиту. Све те трансформације су пратили деманти Запада да ће Косово имати своју армију, да би пре неколико дана амбасадор СAД у Приштини Џефри Ховенијер рекао да сматра да тзв. Косово треба да буде у НАТО-у.