Недеља, 29.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Медвед с камером и његове девојке

У оквиру подухвата „Тајни живот медведа” снимљено је како се клони људи, али се од њега склањају друге животиње, а једино је нежан кад сретне медведице
(фотодокументација НП Тара)

Тара – Големи медвед провлачи се кроз забачене пределе планине Таре. Иде столетним шумама, силази низ стене до кањона Дрине, завлачи у брлоге. Клони се људи и отворених простора. Пред њим, највећим и опасним, склањају се друге животиње. Једино је нежан кад сретне медведице, с којима радо проводи време.

Ови догађаји из свакодневице једног медведа – а подручје Националног парка „Тара” има најбројнију медвеђу популацију код нас – заиста су се збили. Снимљени су камером постављеном прошле године на џи-пи-ес огрлицу најтежег овдашњег медведа Александра (названог по Александру Великом), тешког око 250 килограма. У оквиру подухвата „Тајни живот медведа”, који спроводе ЈП „Национални парк Тара” и Биолошки факултет, уз подршку компаније „Телеком Србија”.

Управо су резултати тог необичног истраживања, први пут примењеног у Србији, представљени у Центру за посетиоце Националног парка „Тара” на Митровцу. Приказано је двадесетак одабраних видео-записа (од укупно седам сати материјала) снимљених камером коју је од лањске јесени до краја августа ове године носио медвед Александар. Било је, истина, у плану да још шест месеци он ту камеру носи и снима Тару из свог медвеђег угла гледања, али ју је негде стргао с врата и одбацио, па је случајно потом пронађена у удаљеној шуми. Са снимцима које су од посебне вредности за истраживање живота и заштиту медвеђе популације у нас.

На видео-записима, које је представио проф. др Душко Ћировић са Биолошког факултета (један од наших водећих познавалаца угрожених животињских врста), види се како медвед током дана пролази густим шумама. Ноћу је активнији, али је камера могла да снима само дању. Већ половином новембра прошле године ушао је у један брлог (мала пећина) крај кањона Дрине и ту зимски сан преспавао све до краја марта ове године. У то време је изашао напоље, али се снебивао „да ли да устане или да одустане”. Следи пролеће и лето његових активности, одлазака на хранилишта и углавном мирне шетње, без иједне ситуације где би био у опасности ни сусрета с неком другом животињом осим медведа. Види се, рецимо, да је прилазио и селима (има снимак где се виде куће села Алуге на Тари), али опрезно, да не сусретне људе, увек на ивици шуме.

– Утисак је да ћемо највредније податке из снимљеног, кад све детаљније буде проучено, добити о репродукцији медведа. По снимцима се види да је Александар (зрео мужјак, стар око 15 година, доминантан на Тари) имао барем две девојке. Његови сусрети с једном женком снимљени су у мају, а с другом у јуну. Потврђено је оно што смо претпостављали да репродукција код њих креће почетком априла и траје до почетка јула – истакао је професор Ћировић у коментару током приказивања видео-материјала. Овом приликом исказао је захвалност компанији „Телеком Србија” за финансијску подршку у овом пројекту и набавку огрлице с камером која кошта око 6.000 евра.

У име компаније „Телеком Србија” окупљенима се обратио Зоран Карић, рекавши да се ова фирма озбиљно бави заштитом животне средине, помаже заштиту угрожених врста (белоглавог супа, орла змијара, ноћних птица...) и годинама подржава пројекте и стручњаке који настоје да се биодиверзитет очува. – Чинимо то финансијски, едукацијом јавности, као и напорима да наша мрежа покрије и неприступачне терене, којима се крећу угрожене животиње – казао је Карић.

Према речима директора ЈП „Национални парк Тара” Драгића Караклића, овај пројекат „Тајни живот медведа” уклапа се у мисију тог предузећа које се бави заштитом биљних и животињских врста на овом простору. – Трећина флоре и фауне Србије налази се на Тари, а наш задатак је да је сачувамо и за наредне генерације – истакао је Караклић.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.