У Пироту опет уче ткање ћилима

ПИРОТ – У Техничкој школи у Пироту у току је Школа ћилимарства, која је окупила бројне ентузијасте и заљубљенике у пиротски ћилим. Подршку школи пружила је Градска управа са циљем очувања уметничког заната и вековне традиције, по којој је препознатљив овај град, јавио је Танјуг.

Славица Јовановић, искусна ћилимарка која руководи школом, каже да је у Пироту између два рата било око 2.000 ткаља пиротског ћилима. Са индустријализацијом и одумирањем старих заната, број ткаља драстично се смањио, па се сада могу набројати на прсте две руке.

„Ипак, чини се да ћилимарство у Пироту има будућност, о чему сведочи и недавно организовање првог Фестивала пиротског ћилима. Школа ткања пиротског ћилима ће трајати девет месеци, а осим самог ткања, биће организоване и додатне едукације”, каже Јовановићева за Танјуг.

Према њеним речима, нити је ћилимарство за богате, нити за сиромашне, ћилимарство је занат за талентоване и за жене које желе да чувају традицију. У неку руку, ћилимарство је и релаксација. За онога ко то воли, овај занат уопште није тежак.

„Полазнице ће учити и о томе како се боји вуна, о предиву и свим финесама, како би потпуно ушле у суштину пиротског ћилимарства. Нит ћилимарства у Пироту, нажалост, само што се није прекинула, али верујемо да ће пројекти попут овог омогућити перспективу овом дивном занату”, каже Јовановићева.

Међу бројним полазницама Школе ћилимарства су мајка и ћерка, Миленка Златановић и Александра Пуља Златановић, у чијој породици су се од 19. века бавили овим занатом.

„Ћерка нас је пријавила на овај курс. Жеља нам је да продужимо традицију ткања пиротског ћилима у нашој породици, а ако буде и неке зараде, добродошла је”, каже Миленковићева.

Пиротски ћилим ткале су жене на подручју Старе планине, претежно због егзистенције, а ћилимарство као занат почиње да се интензивно развија тек у 19. веку. Уочи ослобођења од Турака 1887. године, трећина целокупног женског становништва се бавила ћилимарством.

На светској изложби у Паризу 1892. године, пиротски ћилим је изазвао изузетну пажњу јер је имао два лица. Од 1904. до 1940. године пиротски ћилим је био на 26 светских изложби и сајмова од Туртоана, Лондона, Брисела, Амстердама и Напуља до Милана, Париза, Берлина и Солуна, а највише је био тражен и продаван у Финској, Шведској, Данској, Немачкој, Белгији, Холандији, Луксембургу, Француској, Швајцарској, Аустрији, Италији, Шпанији, Јужној Америци, Јужној Африци ...

Од 2012. године, пиротски ћилим се налази у Националном регистру нематеријалног културног наслеђа Србије.