Борбена снага светске класе

Пекиншки таксисти могу причати сензационалне политичке трачеве, али мало знају о политичким институцијама, њиховим правилима, нормама и механизмима. делимично зато што немају времена да ту тему следе. Онима који прате Народну Републику Кину, управо окончани 20. национални конгрес владајуће Комунистичке партије (КПК) представља абецеду политике у најмногољуднијој земљи на свету, глобално другој (по некима и првој) привреди и трећој по пространству држави на нашој планети.

Конгреси некадашњих и преосталих комунистичких партија могу деловати свечарски, исцрпљујући и монотони. Нису напети попут председничких дебата у Сједињеним Америчким Државама, нити такмичарски као избори у развијеним земљама Запада. То су конгреси усвајања и примена већ договореног дневног реда и политика утврђених у вишемесечним партијским дискусијама често иза затворених врата.

У НР Кини организовање партијских конгреса захтева и значајну количину времена, радне снаге, планирања. Са социолошког становишта, конгреси КПК садрже богатство информација о ритуалима, правилима, односима, интеракцијама, језицима и симболима. Они нису само представе већ носе обилну смислену, процедуралну и културну поруку.

У таквом окружењу је генерални секретар КПК Си Ђинпинг ступио на централну сцену Велике дворане народа у Пекингу 16. октобра, праћен највишим партијским функционерима, одлазећим и будућим. Си, кога многи сматрају најмоћнијим кинеским политичаром од врховног вође Денг Сјаопинга пре четири деценије, представио је своју велику визију НР Кине, обећавајући „неупоредиву славу” и повратак земље на чело светских сила.

У 105-минутном говору је Си нагласио изазове и ризике са којима се земља суочава и упозорио чланове партије да се припреме за одупирање „снажним ветровима, немирним водама, чак и опасним олујама”. Но, 97 милиона чланова КПК (најмногољуднија европска земља Немачка има око 84 милиона житеља), окупљени око центра КПК, за чију је срж Си проглашен, успеће ће да одоли олујама и успну земљу на врх светске моћи, поручио је генерални секретар партије, који је на конгресу добио трећи петогодишњи мандат, незабележен од смрти творца НР Кине, „великог крманоша” Мао Цедунга 1976.

Према Сију, до 2049, када ће НР Кина прославити стогодишњицу утемељења, земља треба да постане водећа сила у сваком погледу. Ради тога, КПК треба прво да предводи до 2035. завршетак свих програма модернизације и домовину претвoри из највеће економије у развоју у земљу са средњим и високим приходима. Тиме би Кина избегла „замку средњег дохотка”, економску ситуацију када земља која је достигла одређени доходак почне да тавори на том нивоу.

Извештај о раду, чија је припрема трајала преко годину дана, даје генералном секретару прилику да анализира протекла питања и достигнућа и изнесе своју велику визију и циљеве за нацију. Пуна верзија Извештаја броји 72 странице и више од годину дана су је припремиле или ревидирале стотине званичника. „Коаутори рада” су вероватно и више од 10.000 људи који су дали своје предлоге. Документ није импровизација, већ је веома информативан и по стручњацима заслужује да га објаве водећи светски часописи за социологију.

Према Сију, моћ НР Кине до средине века ће бити мерена не само величином националне привреде, већ и напретком у науци, технологији и култури. Кинеска Народноослободилачка армија, највећа на свету, биће „борбена снага светске класе”. У земљи ће, такође, „у великој мери бити елиминисано загађење” животне средине и постићи ће се неутралност угљеника.

Острво Тајван, одвојено 1949. од матице домовине после жестоког грађанског рата комуниста и националиста, требало би да буде враћено у кинеско окриље, обећао је Си, што је изазвало најдужи аплауз делегата конгреса. Си је истакао да ће Пекинг показати „крајњу искреност и уложити максималне напоре” за постизање поновног уједињења мирним средствима, истовремено поручивши да неће одустати од употребе силе као последњег средства.

Национални конгреси КПК су у великој мери, домаћи догађај, па Си у говору није споменуо САД, али јесте упозорио да Кина неће бити малтретирана усред менталитета „хладног”рата. Потоња крилатица се односи на оно што се у Пекингу доживљава као све већа настојања званичног Вашингтона да изолује Кину и двоструки стандарди Запада.

Према упућенима, нови израз који је Си Ђинпинг увео у извештај  „модернизација на кинески начин” могла би да значи да ће будући циљеви бити остварени посвећеношћу економској и политичкој „самосталности”. Главни приоритети КПК према Сију јесу јачање националне безбедности и промовисање праведног економског раста.

Сијева дефиниција безбедности надилази војна питања, укључује храну, дигиталну технологију, енергију и радне вештине. Ово одражава дубоку забринутост Кине због ограничења приступа високотехнолошким ланцима снабдевања и несташице хране и енергије како се продубљују геополитичке тензије са Западом.

Си настоји да дефинише економски успех не растом укупног домаћег производа (БДП), већ напретком у превазилажењу недостатака са којима се суочавају одређени сектори друштва, и задовољавању „све већих потреба људи за бољим животом”. Кинеска средња класа, са примањима у распону од 14.000 до 70.000 долара, сада броји око 400 милиона људи (више него што је становника САД). До 2035. требало би да буде удвостручена.

Ниједан човек – чак ни генерални секретар партије није одговоран за подстицање економског раста НР Кине, сматрају стручњаци. Веће структурне снаге долазе у обзир. За почетак, кинеска вишегодишња улагања у физичку инфраструктуру и људски капитал вероватно ће се исплатити у наредним деценијама. Земља ће имати користи од прилива талената у науци и технологији. Од 2019. Кина спроводи више истраживања од САД и Европе у целини.

Такви стручњаци сматрају и да ће одлука САД да зауставе испоруку чипова Кини бити ударац, од којег ће се дугорочно земља опоравити. У ствари, напори САД да обуздају раст Кине, попут покретања трговинског и технолошког рата и провоцирања Тајваном – јачају широки консензус за постизање „националног препорода” до средине овог века.

У Азијско-пацифичком подручју ће Регионално свеобухватно економско партнерство (РЦЕП) – највећи светски споразум о слободној трговини – додати још више горива кинеској економији. Стратегија „двоструке циркулације” – подстицање домаће потрошње, а наставак отворености за међународну трговину и улагања – треба да уроди плодом. И без тога је кинеско малопродајно тржиште порасло са 2,3 билиона долара у 2010, на шест билиона у 2020. (премашивши 5,6 билиона долара у САД). Каква је процена за 2030?

Прагматично и рационално управљање деценијама је омогућавало Кини да превазиђе озбиљне проблеме јавне политике и то неће бити промењено. Тренутне потешкоће је могуће превладати, а 20. Национални конгрес КПК је положио основу за јачање легитимитета партије и омогућавање даљег напретка НР Кине.

Уредник и новинар