Како препознати рак коже и знак „ружног пачета”

Више од 22.000 Европљана сваке године умре од најопаснијег рака коже, меланома, а више од 100.000 случајева оболелих од ове болести дијагностикује се у Европи сваке године. Око 3,5 милиона житеља Старог континента има дијагностификован рак коже. Иако су људи свесни оштећења које сунце може проузроковати, као и што 91 одсто особа схвата да то може довести до проблема са здрављем, само 14 одсто људи штити се од сунца током целе године, а 13 одсто никада не предузима никакве мере заштите.

Др Жељко Мијушковић (Фото: лична архива)

Како истиче проф. др Жељко Мијушковић, дерматовенеролог из Клинике за кожне и полне болести Војномедицинске академије, особе које имају светлу боју коже, светлу боју очију и светлу длаку имају повећан ризик од настанка опекотина од сунчевог зрачења, а тиме и повећан ризик од настанка карцинома коже. Повећан ризик имају и они који су раније имали карцином коже или у породици имају блиског сродника који је патио од овог обољења. Они морају избегавати непотребно излагање сунчевим зрацима, спроводити превентивне мере и редовно се контролисати код дерматолога.

– Малигни тумор коже се најчешће може видети. Уколико се открије у раној фази, једноставна хируршка интервенција може довести до излечења. Све особе би требало да редовно прегледају своју кожу и провере да ли имају флеке које су асиметричне, неправилне или нејасне ивице, више различитих боја, пречник промене већи од шест милиметара, или да ли постоји еволуција у величини или понашању током времена. Сви младежи углавном треба да буду слични у облику и боји. Појава пигментоване промене може се сматрати сумњивом и уколико је различита од других зове се знак „ружног пачета” – додаје др Мијушковић.

Меланом се може јавити у свим животним добима. Ипак, најчешће се јавља у петој и шестој деценији. Анализирајући болничке регистре запажено је да је половина пацијената с меланомом млађа од 60 година у моменту постављања дијагнозе. У Европи су највеће стопе учесталости забележене у скандинавским земљама и у Холандији, Немачкој, Швајцарској, Белгији и Словенији. Подаци о епидемиологији меланома у јужној Европи и у балканској регији открили су разлике које се само делимично могу приписати географским и етничким различитостима. Они указују на вероватно непотпуно пријављивање и касно откривање меланома у појединим државама југоисточне Европе.

– Оштећења која наносе УВ зраци су трајна и не морају бити видљива. Ова се оштећења накупљају и могу довести до рака коже. Због тога је и слоган овогодишње кампање Еуромеланом „Рак коже: није до година, већ до УВ зрачења”. Превенција меланома и других тумора коже представља веома важан сегмент на коме би требало више инсистирати. Фокус је да се становништву укаже да одлагање одласка лекару може да отежа лечење рака коже и угрози живот. Најважније мере превенције су: избегавање непотребног излагања коже сунчевим зрацима у периоду од 11 до 17 или 18 часова током летњих месеци, ношење заштитне одеће, шешира и наочара за сунце које су непропустљиве за УВ зрачење, стављање препарата за заштиту од сунца (против УВА и УВБ), обављати самопреглед коже и преглед коже чланова породице, не ићи у соларијуме и одлазити код дерматолога једном годишње – наводи др Мијушковић.

Саветује се да се једном годишње прегледају младежи код дерматолога, уколико није другачије индиковано. Веома је важно да грађани редовно (једном месечно или једном у два, три месеца) сами прегледају своју кожу.

Међу дерматолозима који раде прегледе значајно је повећана употреба дермоскопије, што сигурно доприноси ранијој дијагнози рака коже. Према подацима из болничких регистара, постоји тренд откривања меланома у ранијој фази у односу на период од пре пет година, али и даље имамо значајан број касно откривених меланома (30 одсто), а требало би да овај број смањимо на мање од 10 одсто, као што је то случај у развијеним земљама. За то су потребне кампање које трају дуже од 10 година, јер се једино на тај начин трајније могу променити наше навике.

– Према подацима студије организације Еуромеланом, 40 одсто Европљана се не штити од сунца током свакодневних активности, ван периода годишњих одмора. Најбоља заштита од УВ зрачења је избегавање излагања коже у периоду од 11 до 17 часова. Уколико боравимо у спољњој средини, неопходно је носити шешир, наочаре за сунце, адекватну одећу, а на изложене делове тела наносити препарате за заштиту од УВ зрачења, с фактором већим до 30. Непотребно је прекривати младеже фластером током боравка у спољњој средини. Тумори коже могу настати и на кожи на којој претходно није било других промена. У последњих 10–12 година у Европи и свету откривено је неколико лекова који значајно могу да продуже живот, па и да доведу до излечења пацијената оболелих од метастатског меланома. Од 2017. године један број ових лекова доступан је и пацијентима у Србији о трошку РФЗО-а. Међутим, у Србији ови лекови још нису доступни у такозваном адјуватном режиму давања (стадијуми болести када пацијент нема метастазе, али постоји велики ризик од њиховог настајања), није могуће прекинути имунотерапију, па потом поново наставити и није могуће неколико пута променити модалитет лечења метастатске болести – додао је др Мијушковић.