Чавићу олимпијско сребро

Од извештача „Журнала”

Пекинг, 16. августа – Стотинка! Трептај ока или нешто мање. Толико је недостајало Милораду Чавићу да освоји злато у финалу Олимпијских игара на 100 делфин, да победи најбољег спортисту у историји и уништи читав лого приредбе у Пекингу „Осам злата за Фелпса”. Тако близу…

Трибине су са српским навијачима буквално експлодирале. Сви су били сигурни да је Чавић први, била би то награда за његову још једну бриљантну трку. Радост је муњевито замењена шоком у тренутку када је објављено: 1. Фелпс 50,58 (олимпијски рекорд), 2. Милорад Чавић 50,59 (европски рекорд). Мало или готово да није било никога ко је смео да се закуне да је Фелпс заиста добио трку. Напротив владало је уверење да је рука српског пливача била бржа. Није било успореног снимка… Бар не више пута. Као да некоме није одговарало.

– Чавић је победио! Уложите протест! – готово су викали представници појединих федерација.

Трка, не трка, него дуел гиганата. Једног из богате земље, коме је предодређено да буде највећи, и другог из наше Србије, храброг и спремног да тај сан сруши.

Фелпс је на старту мало боље реаговао, али је на 50 метара Чавић окренуо као први и с бољим пролазним временом (23,42) од светског рекорда. Фелпс је био тек седми, али је разлика била мала. Мала за Фелпса: износила је 62 стотинке.

И онда је почео финиш. Ни једног тренутка није изгледало да Чавић попушта, мада се Фелпс приближавао из метра у метар, али се чинило, бар нама, да је за Американца све касно.

На жалост, погрешили смо. И док смо се радовали првој златној медаљи у Пекингу, првом најсјајнијем одличју српског спорта на олимпијским играма, стигао је већ поменути шок са семафора.

У микс-зони, док смо по ко зна који пут анализирали ваљда сваки покрет из трке, Чавићев тренер Мајк Ботом је рекао:

– Семафор је показао победника. Не верујем да може нешто да се промени. И мени се чинило да је Чавић први, али некада не можемо да видимо ко је први додирнуо ивицу базена.

Чекали смо Чавића за прве утиске. Узалуд, прошао је поред нас, разочаран, рекавши:

– Немојте, жао ми је…

Загрлио је Ботома и Петра Поповића и отишао у свлачионицу.

– Не знам, можда је мађија. Урлао сам на трибинама, био сигуран да смо победили. Испливао је своје најбоље време. Али, узели смо медаљу, сребрну, подстрек је то за пливаче. Да нам је неко понудио пре почетка одмах бисмо прихватили, – рекао је Петар Поповић.

Дуго су Чавић и он чекали тај тренутак. Можда је могао и раније да се догоди, у Атини 2004. Када је наш пливач закорачио на подијум Поповић се окренуо и казао:

– Видите ли где стоји? Ту му је место. Увек!

Уследила је жалба. Про форме, а и да се задовоље захтеви многих који су желели да чују објашњење Међународне пливачке федерације (Фина) око коначног резултата. Недуго затим и оно је стигло у очекиваној форми.

(/slika2)– Гледали смо кадар по кадар и сасвим се јасно види да је Фелпс стигао први, а Чавић други. Била је разлика, један је снажније ударио, а други је проклизао, – саопштио је Кенијац Бен Екумба.

Нема, додали су сувопарно, никакве дилеме.

Другим речима, Фелпсов финиш је био агресивнији од Чавићевог, који није имао снаге да ствар заврши до краја.

Вероватно да је тако, али остали су понос због великих трка и медаље Милорада Чавића, а негде иза сребрна туга.

Стотинка! Трептај ока или нешто још мање…

Дејан Стевовић

-----------------------------------------------------------

Фелпс на циљу мислио да је изгубио

Од извештача „Журнала”

Пекинг, 16. августа – Мајкл Фелпс је на конференцији за медије рекао:

– Када сам стигао до циља помислио сам да сам изгубио. Али, када сам видео резултате остао сам без речи. Пре тога сам осетио и олакшање и узбуђење, све. Скинуо сам наочари да бих видео да је број један поред мог имена. Тада сам дошао до даха. Била је то тако изједначена трка, мада ми је тренер рекао да би било добро и ако изгубим.

Да ли уопште постоји сумња у злато?

– Електроника је рекла своје. Остала је још сутра штафета. Ако успемо, а биће тешко, одредићу неке друге циљеве у животу. Ово радим зато што волим, а не због новца.

Фелпс би требало да добије око 50 милиона долара за златне медаље и светске рекорде.

Д. С.

-----------------------------------------------------------

Можда би најправеднија била подела првог места

Од извештача „Журнала”

Пекинг, 16. августа – Милорад Чавић је дошао први на конференцију за стране новинаре. Сала у „Воденој коцки” је била претесна да прими све оне који су хтели да чују нашег аса:

– Видео сам снимак… Али не треба сада о томе да говоримо. Пре 18 месеци сам хтео да напустим пливање, а сада сам пресрећан шта сам уопште овде. Велико такмичење, одличан резултат, уживам у сваком тренутку у свему што сам урадио. Кад се изгуби за стотинку? Не знам, али мислим да теже не постоји. То је, ипак, готово нестварно. Намирисао сам злато, али ето…

Да ли је љут?

– Нисам. Понављам, срећан сам што сам сада с вама. Можда би било најправедније да смо поделили прво место, али, ето, технологија, иако можда није савршена, чини своје. Без обзира на све – радујем се. Дошао сам по бронзу, а стигао до сребра.

Колико је тешка стотинка?

– Шта је разлика? Ко зна, бријање, сеча ноктију... Знам само да ћу годинама причати о тој стотинки и да ћу жалити. Фелпс је имао краћи финиш. Мој је био дуг. У формули један фото-финиш може много да одреди. У пливању није такав случај.

Како се припремао за трку?

– Тренирао сам читаву годину за ово финале. Знао сам да ћу да водим после 50 метара. Видео сам у наочарима Фелпсову сенку, волим када ме јуре. У последњих 15 метара сам заронио и нисам уопште дисао.

Како се осећа као човек који је победио Фелпса?

– Не, нисам победио Фелпса, али сам био једини који је директно у њега „пуцао”. И зато сам поносан. Контролисао сам трку све време, част ми је што сам му се супротставио на такав начин. Мислио сам да ће и сада да обори светски рекорд, а лепо је када сви гледају у тебе знајући да можеш да га победиш. Рекао сам после трке себи: уживај у овом дану, била је то најбоља трка на Олимпијским играма.

Шта је мислио непосредно уочи старта?

– Трудио сам се да контролишем енергију. Могао сам да се видим у његовим наочарима, као што је и он могао себе да видим у мојим. Хтео сам само да владам собом.

На крају и о протесту ?

– Жалба? Да су ме питали рекао бих да се не жале. Фелпс је добио злато и нисам хтео да га одузимам на такав начин. Да данас завршавам каријеру био бих презадовољан. Да имам овде још једну шансу можда бих га добио. Пратиће ме, понављам ова стотинка до краја. Моји су ми рекли да сам победио, али сам задовољан и сребром.

Чавић је измамио неколико пута смех духовитим изјавама. Понашао се као прави шампион због чега је добио поштовање многих страних новинара. После су се у прес-центру колеге интересовале за каријеру и многе детаље из живота великана српског спорта. И то нешто значи.

Д. С.

-----------------------------------------------------------

Сузе радоснице због прве олимпијске медаље за Србију

Од извештача „Журнала”

Пекинг, 16. августа – Наши новинари су стрпљиво чекали Чавића да заврши допинг-контролу. Када је дошао дочекао га је аплауз.

– Кајаћу се што нисам боље ушао у финиш. Биће још прилика да пливамо. Не размишљам сада о томе да ли јесам или нисам. Срећан сам због сребра.

(/slika3)Признаје да је осетио страховит притисак:

– У последњих 36 сати сам спавао само пет часова. Осетио сам да је ово мој животни тренутак. Пресрећан сам, уживам, све је то спорт.

Шта му је рекао Фелпс на подијуму?

– Нисам с њим много причао. Само смо се смејали. Рекао ми је једино да је њихов председник гледао снимак и да је све било врло близу да би било шта могло да се каже. Остао је у игри за осмо злато и због тога је био задовољан.

Подсетили смо га да Србија није спавала, да је навијала за њега. Заћутао је…

– Да ли, Милораде, знаш шта си учинио за своју земљу? Прва олимпијска медаља! Ушао си у историју.

Мук је трајао и даље. Шампион није издржао – сузе су се појавиле у његовим очима као и у очима насмејаног Петра Поповића. Рекао је на крају:

– Хвала вам! Без вас ово не бих могао да урадим.

Хорски, спонтано, као по договору добио је одговор:

– Хвала теби, Милораде!

Д. Стевовић

-----------------------------------------------------------

Срушен светски рекорд постављен пре 19 година

Од извештача „Журнала”

Пекинг, 16. августа – У сенци финала на 100 делфин прошле су још три трке. Кирсти Ковентри је са светским рекордом 2:05,24 победила на 200 леђно испред досадашње светске рекордерке Маргарет Холцер (2:06,23).

Светски рекорд је поставила и Ребека Адлингтон. Препливала је 800 слободно за 8:14, 10 и тако надмашила Џенет Еванс која 19 година држала светски рекорд с 8:16,22

На 50 слободно сензационални победник. Бразилац Сијело Фиљо Сесар је с олимпијским рекордом 21,30 дошао до злата пошто су фаворити подбацили. Француз Бернар је био тек трећи, а светски рекордер Аустралијанац Саливен само шести.

-----------------------------------------------------------

Срдачан дочек Чавићу у олимпијском селу

Од извештача „Журнала”

Пекинг, 16. августа – Милорада Чавића су дочекали у олимпијском селу сви спортисти који нису имали такмичење. Одбојкашице, ватерполисти, Новак Ђоковић сви су притрчали и изљубили се с олимпијским вицешампионом. У нашој мисији је отворен и шампањац, а Чавић је дао „пелцер“ осталима. Било је сликања и мажења олимпијског сребра.

– Било је прекрасно. Сви који су били у селу дошли су да ме сачекају и да поздраве. Много ми је драго. И они који су имали утакмице у том тренутку знам да су били уз мене. То је диван осећај, – рекао је Чавић.

Ни тренер Петар Поповић није крио одушевљење дочеком:

– Сви су потрчали. Са шампањцем, цвећем... Ђоковић му је пришао, пољубио га и честитао. Ма сви су се обрадовали. Одбојкашице су биле дивне. Надам се да је Чавић сад повукао ногу. Ево у овом тренутку одбојкаши побеђују Немачку, биће још добрих вести одавде. Надам се да ће наше да крене.

Прилазили су и странци, док је међу репортерима било и Јапанаца.

Планови за славље нису били велики.

– Сигурно ћемо мало да изађемо, да избацимо ову тензију из нас. Биће скромно, јер право славље чувамо за повратак у домовину. А бодрићемо и Ђоковића, – најавио је Поповић.

Занимало нас је да ли је тренер спавао ноћ пре велике трке.

– Јесам и то добро. Само кад смо преживели оно полуфинале и кад је прошао. Нисам ни тренутак сумњао у Чавића, али бојао сам се неких непредвидљивих ситуација. Још нас боли оно што је било у Атини пре четири године, кад му је пукао костим и ушла вода. Ушао је тада у трку с петим временом, а завршио због пеха на 16. позицији, – рекао је Поповић.

Сви до једног међу спортистима у селу коментарисали су финале и мислили да је Чавић оштећен и да је требало да освоји злато.

– Свака му част. Прво, што је испливао то што је испливао и што је освојио медаљу, а онда што је то што му је измакло злато прихватио са осмехом. По ономе што сам видео био је први, – рекао је ватерполиста Александар Ћирић.

Исто је рекао и стонотенисер Александар Каракашевић:

– Како други?! Чавић је већ пружио руке у финишу, а Фелпс је ишао у замах. Нема логике, све се видело на успореном снимку.

Тренер Поповић није желео много да коментарише одлуку судија:

– Знам да сви овде кажу да је Чевић био први, али уложили смо жалбу и она је одбијена. Немамо више шта да причамо о томе. Фелпсу мора да се честита. Није само у овој трци показао какав је. Видео сам да је Чавић био за завеслај испред, а на монитуру је Фелпс имао боље време. Међутим, морам да имам поверење у Светску пливачку федерацију и званичног мериоца времена „Омегу”. Ако је одлука да је Фелпс шампион, прихватам.

М. Николић