Тајна украјинског писма Москви

Осамдесет седам хиљада регрутованих Руса се поздравило са својим најмилијима и одмарширало у рат. Још више од двеста хиљада ће то учинити када прођу неопходну обуку. У Москви тврде да ће се зауставити на делимичној мобилизацији, коју је Владимир Путин објавио 21. септембра, и према којој ће триста хиљада резервиста појачати борбене редове руске војске на украјинском фронту. Руски председник каже да се број добровољаца не смањује. У рат ће, али не као добровољци, по његовој одлуци, бити послати и починиоци тешких кривичних дела. Ових дана, Путин је потписао закон којим се дозвољава мобилизација људи у затворима, али не оних који затворску казну служе због сексуалног узнемиравања деце, издаје, шпијунаже и тероризма.

У ПОДРУМУ ЈЕ НАЈСИГУРНИЈЕ

Колико је тешко и опасно на фронту ових дана, искусио је и Франк Валтер Штајнмајер. Судбина немачког председника је узнемирила јавност у његовој земљи. Али не зато што је морао да неко време проведе у склоништу у једном селу на северу Украјине када су се огласиле сирене за ваздушну опасност, већ стога што су немачки медији посумњали да су се Украјинци са њиховим председником поиграли и да је његов боравак од сат  времена са мештанима Корјуковка заправо био инсцениран у сврхе украјинске пропаганде. Да ли је Немачка обавестила Русију о посети Штајнмајера, ако није зашто није, ако јесте шта је Русија одговорила, да ли је заиста то место напала руска војска у моменту када се немачки председник ту затекао, ако јесте каква је штета нанета и зашто нико о томе није известио, само су нека од питања која су остала без одговора. Руси су касније демантовали да је било напада на ово село, а Штајнмајеру је по изласку из склоништа остало само да прокоментарише да му је то „дало посебно јасну представу о условима у којима људи овде свакодневно живе”.

Немачки председник и, иначе, има историју лоших односа са Украјинцима. На почетку рата када се масовно путовало ноћним возом из Пољске за Украјину код Володимира Зеленског, из Кијева му је отворено поручено да је непожељан због своје блискости са Москвом у прошлости.

НЕКА СЕ СПРЕМИ БАЈДЕН

Овај дипломатски шамар Немачкој, због којег дуго у Украјину није желео да иде ни канцелар Олаф Шолц, био је само један у низу које је Зеленски делио светским лидерима. Последњи на списку био је сам Џозеф Бајден. Сада су тек процурели детаљи летошњег разговора америчког и украјинског председника. Уз све отпоре које има код куће како би оправдао огромна америчка улагања у украјински рат која су достигла 65 милијарди долара, колико је Кијев до сада добио кроз војну, економску и хуманитарну помоћ, Бајден је позвао Зеленског да му најави још милијарду долара, али га је овај усред реченице прекинуо опаском да то није довољно и почео да набраја шта све још треба. Бајдену је због такве незахвалности  „пукао филм” и повисио је тон на украјинског председника који је увидевши штету касније јавно захваљивао Америци за послату помоћ.

Ако се изузме Борис Џонсон, који је развио посебан однос са украјинским председником, због чега је овај био неутешан после Џонсонове смене, бројни су они који су се нашли на мети Зеленског. Критиковао је НАТО јер не затвара небо над Украјином, Берлин јер не шаље тешко наоружање, Израел јер је „неутралан”, иако је Кијев „тражио” да се одреде , па Ангелу Меркел, Николу Саркозија, Хенри Кисинџера...

ШПИЈУНИ ИЗ ПОРТЕ

Страх и сумња су се увукли међу норвешки војни и државни врх. Да ли је ова, до скоро мирна нордијска земља, постала мета руских шпијуна? Готово свакодневно открију по некога у својим редовима ко се лажно представља, а у ствари их посматра за рачун Москве. Али, баш да их шпијунирају и из цркве – нису могли да очекују. Испоставило се да је ипак непријатељ баш довитљив. Наиме, тек када су руске цркве и манастири постали несразмерно бројнији него што би духовне потребе малог броја православаца у овој скандинавској земљи захтевале, па још некако све близу војних објеката, Норвежане је ухватила паника – да ли се то портом у мантији шетају шпијуни. Правих доказа још немају, али је превише индиција.

Руска православна црква је годинама уназад куповала поседе на, сада се испоставило, безбедносно интересантним локацијама. А када се узме у обзир блискост патријарха Кирила, који је свој однос према украјинском рату „запечатио” изјавом да ће душе руских војника који живот положе у овом рату отићи право у рај и Владимира Путина, норвешки безбедњаци су „сабрали два и два”.

ЧУДО НАСТАЛО У ЖИТУ

Први пут од 24. фебруара, Русија је поверовала Украјини. А то је поздравила и Америка. Готово невероватно. Али ипак десило се ове недеље. Москва је донела одлуку да настави учешће у истамбулском споразуму о извозу жита из Украјине. Повукла се из договора после напада на црноморску флоту у Севастопољу и најавила да ће се поново вратити тек после детаљне истраге о томе да ли је хуманитарни коридор за извоз жита коришћен за напад на њену територију. А онда се десило чудо. Пошто јој је Кијев „написмено” дао да више неће нападати њену територију , Русија је, тако је саопштило Министарство одбране, сматрала то сасвим „довољним”. Остаће тајна шта је писало у тим „гаранцијама”. Може ли се ово сматрати првим кораком ка ономе што читав свет очекује – крају овог рата.