Барбика са слушним апаратом, Кен са витилигом

Обучена у мини црну хаљину посуту крупним белим и ружичастим цветовима, са минијатурним слушним апаратом пинк боје дискретно затакнутим иза увета – тако изгледа најновија Барбика, дизајнирана са идејом да девојчицама широм света пошаље поруку да није срамота имати проблем са слухом. Ове године друштво на полицама играчака прави јој Кен, на чијем су лицу и торзу видљиве беле флеке које јасно асоцирају на витилиго, кожно обољење које се манифестује депигментацијом. Др Џен Ричардсон, практичарка образовне аудиологије, која је помагала креаторима најновије барбике на прецизном моделовању уређаја за уши, истакла је да је почаствована што је радила на стварању модела лутке са слушним апаратом.

„Као едукативни аудиолог са преко 18 година искуства у лечењу губитка слуха, инспиративно је видети лутку која носи слушни апарат. Одушевљена сам што се моји млади пацијенти играју са лутком која личи на њих”, рекла је др Ричардсон.

Објашњавајући разлоге због којих се компанија „Мател” одлучила на дизајнирање луткица са слушним и кожним обољењем, извршна потпредседница компаније и шефица програма „барби” луткица Лиса Мекнајт истакла је да је веома важно да се деца подстичу на игру са оваквим луткама, како би могли да схвате важност инклузије. Она је овогодишњу колекцију играчака описала као „најразноврснију и најинклузивнију линију лутака, која нуди низ различитих нијанси коже, боје очију, боје и текстуре косе, типова тела и инвалидитета” и најавила да ће се у продавницама ускоро наћи барбике са инвалидском протезом и оне које користе инвалидска колица.

Појава нових барбика појачава утисак јавности да је компанија „Мател”, која је годинама трпела критике да промовише нереалне стандарде лепоте, коначно почела да производи луткице које се баве „озбиљним” пословима. Прошле године, подсећања ради, ова компанија је креирала шест луткица како би одала признање храбрим женама које су биле на првој линији фронта борбе против вируса корона. Међу њима се налазе и Сара Гилберт, научница Универзитета у Оксфорду, која је направила вакцину „Астра Зенека” против вируса корона, медицинска сестра Ејми О’Суливан из Њујорка, која је водила рачуна о првом ковид пацијенту, а потом и сама оболела од вируса корона, као и др Одри Сју Круз из Лас Вегаса, др Чику Стејси Оријува из Канаде, др Жаклин Гоес де Хесус из Бразила и др Кирби Вајт из Аустралије. У жељи да мотивише што више девојчица да се баве племенитим лекарским позивом, компанија је уз нове барбике лансирала и неколико медицинских апарата – играчака, као што су минијатурни сто за преглед пацијената, рендгенски апарат, ултразвук, комплет за прву помоћ и штаке за ходање.

Последњих година појавиле су се барбике ватрогасци, доктори и астронаути и активисткиње за женска права. Прва „барби” луткица са хиџабом појавила се 2017. године, у част америчке мачевалке која је постала прва „покривена” жена на Олимпијским играма, две године касније барбика је добила лик пионирке у борби за грађанска права жена, Розе Паркс, а исте године направљена је и барбика Маварка, по лику новинарке са Новог Зеланда.

Осим феминисткиња, које тапшу чињеници да барбике више не подсећају на „удаваче”, и психолози изражавају задовољство због чињенице да ове луткице све више подсећају на реалне жене, од којих неке имају и физичке хендикепе.

„Одлука произвођача да направе лутке које имају проблем са слухом, ходом и видом није само друштвено одговорно понашање већ и чин истинског разумевања чињенице да свако десето дете на свету има неку врсту хендикепа. Дете које се игра са луткицом која личи на њега добија снажну поруку да је прихваћено баш такво какво јесте, а другој деци шаље се порука да је океј бити различит. Истовремено, сматрам и веома значајном чињеницу да су на тржиште избачене ниске, високе и „заобљене” верзије барбике, као и луткице у инвалидским колицима и на штакама, јер оне деци приближавају реалнију верзију света. Већ годинама се води кампања да нове генерације барбика буду погоднији модели за идентификацију – да се „угоје” и коначно „затрудне”. Неки психолози сматрају да барбика носи велики део кривице за чињеницу да је свет пун изгладнелих, лутколиких и анорексичних девојчица које желе да постану аутентичне копије својих омиљених луткица из детињства. Тимови стручњака који су барбику стављали на „психијатријски кауч” открили су да она афирмише анорексични модел исхране и идеал мршавог тела и чини да се девојчица осећа лоше у својој кожи”, сматра психолог Маја Антончић.