Одобрене субвенције за произвођаче шећерне репе

Произвођачи ће за род 2023. имати право на субвенције од 35.000 динара по хектару шећерне репе, под условом да су целокупан остварени принос на уговореним површинама испоручили произвођачима шећера. Држава ће, како произилази из уредбе коју је влада недавно усвојила, новац уплаћивати произвођачима шећера који ће, потом, та средства проследити произвођачима репе.

Право на коришћење финансијске подршке за шећерну репу имају правна лица, предузетници и физичка лица – носиоци комерцијалног породичног пољопривредног газдинства под условом да су уписани у регистар пољопривредних газдинстава, да се налазе у активном статусу и да су пријавили површине под шећерном репом у складу са посебним прописом, наводи се у уредби. „Финансијску помоћ пољопривредни произвођач остварује преко произвођача шећера регистрованог за обављање делатности производње шећера. Исплата се произвођачима обавља сразмерно њиховом учешћу у укупној количини шећера произведеног из шећерне репе рода 2023. године у Србији, утврђеној од пољопривредне инспекције”, пише у уредби.

Пољопривредни произвођач има право на коришћење финансијске подршке ако је целокупан остварени принос шећерне репе на уговореним површинама испоручио произвођачима шећера. Захтеви за одобравање ових субвенција подносиће се на основу јавног позива који расписује Управа за аграрна плаћања.

Јавни позив биће објављен на сајту Министарства пољопривреде и на званичној интернет страници Управе за аграрна плаћања. Због суше шећер је један од најдефицитарнијих производа у ЕУ, што указује и податак да је његова цена недавно на берзама достигла дестогодишњи максимум. Иако се ситуација сада благо поправља, добар део највећих европских трговаца недавно је драстично подигао цене ове намирнице, што је ланчано довело и до раста цена у кондиторској индустрији. Због високих цена, ратари у Србији су прошле године били мотивисаниjи да сеју друге житарице, тако да су површине под шећерном репом смањене за око 10.000 хектара.

Очекивања су да ће и приноси такође бити мањи – 55 тона по хектару. Очување ове производње један је од приоритета Србије, а Олга Чуровић, директорка пословне заједнице „Индустријско биље” недавно је изјавила за наш лист да је пољопривредним произвођачима који узгајају репу тешко да се боре с диспаритетом у односу на друге пољопривредне производе.

Нагласила је да је ова производња много скупља у односу на друге културе и да због тога сматра да би на шећерну репу држава требало да даје и премије да би наша индустрија могла да ради с већим капацитетима. Додала је и да са овим количинама не верује да ћемо испунити извозну квоту, али ће шећера бити довољно за домаће тржиште. Подсетила је и да је од 11 фабрика које смо некада имали у Војводини, пет ангажовано а четири раде.