Трагови Коломојског воде до Бајдена

Неколико веома богатих украјинских бизнисмена који поседују највеће компаније у земљи у понедељак су се пробудили и сазнали да је влада преузела контролу над свом њиховом имовином. То што је за њих било шокантно, за владу у Кијеву је процес који је дуго припреман. У септембру је усвојен Закон о принудном одузимању имовине током ванредног или ратног стања, а одлука је донета на састанку штаба врховног команданта Украјине 6. новембра.

Украјински „Форбс” је објавио да је кабинет председника припремио одлуку која је „делимично везана за борбу против олигарха и рад стратешких предузећа током рата”. Министарство одбране Украјине одмах је формирало нове надзорне одборе у тим компанијама.

Национализован је приватни део власништва у пет компанија, од којих је једна врхунски произвођач мотора и још четири са стратешком производњом. Компаније су власништво Игора Коломојског, Константина Жевага, Константина Григоришина и Вјачеслава Богуслајева. Сви они су у неком тренутку били у сукобу с владом, а Богуслајев, директор „Мотор сича”, недавно је ухапшен и под истрагом је због наводне сарадње с Русијом.

Чињеница је да су ова четворица украјинских олигарха контроверзни по самом начину на који су стекли богатство, али у целој причи има још контровезних чињеница. Најпре, национализација је спроведена без икакве судске процедуре, као што је својевремено то била пракса украјинског Савета за националну безбедност и одбрану са санкцијама олигарсима. Али сада је уместо Савета безбедности, то учинио Штаб врховног команданта и Комисија за хартије од вредности. Иако ови олигарски нимало нису популарни у Украјини, експерти кажу да по истом принципу онда могу да се национализују и предузећа у области енергетике или свако друго предузеће које буде проглашено важним „за потребе одбране”. Истовремено, одштета за одузету имовину (или њено враћање) мораће да сачека краја рата.

Такође је под сумњом образложење по коме је одлука донета из превасходно војних разлога, јер није познато да је држава била у сукобу с овим предузећима када је реч о извршавању налога одбране државе, што би иначе могао бити разлог за национализацију.

Коломојски и Богуслајев су наводно починили превару великих размера након што је влада у Кијеву од банкрота спасила Приватбанку, чији су власници били. Жеваго, који је власник „Автокраза”, фабрике за производњу тешких камиона и оклопних возила за војску и компаније „Ферекпо” за прераду железне руде, на међународној потерници у вези је с нестанком 113 милиона долара из сада угашене банке Финансије и кредити.

Григоришин, Рус по рођењу, власник је „Запорожје трансформатора” који производи опрему за трансформаторе и реакторе, а у Украјини сматрају да је задржао јаке везе с отаџбином. Жеваго и Григоришин су у бекству, Богуслајев је у затвору под оптужбом за илегалне испоруке војне опреме за руске ловце. Његова компанија „Мотор сич” је оптужена за снабдевање главног ­ру­с­ко­г ­пр­ои­звођача оружја „Ро­стек”.

У целој причи ипак је најважнији Коломојски. Украјинска „Страна” пише да је он био шокиран одлуком о национализацији, иако је већ дуго под великим притиском правосудних органа. Овај олигарх се сматра финансијским и политичким оцем Зеленског, који је с њим сарађивао током целе своје глумачке каријере и дуго касније, све док није изложен америчком притиску да се ослободи контроверзног тајкуна.

Такозвана група Приват, чији су акционари Коломојски и Богољубов, поседовала је око 42 одсто акција „Укртатнафте” највећег предузећа за производњу нафте. Половина плус једна акција припада држави коју представља „Нафтогас Украјине”, док су остале власништво мањинских акционара. У другој национализованој компанији “Укртатнафта” 56 одсто акција су делили бизнисмен Александар Јарославски и група „Приват”. Остале акције су припадале државном „Нафтогасу Украјине”. Кључна имовина „Укртатнафте” је рафинерија нафте Кременчуг, која је онеспособљена током руских ракетних напада у мају. И остали део онога што је Украјина запленила изгубило је значајну вредност: „Аутокраз” се суочава са великим финансијским губицима, а „Запорожје трансформатори” су у стечају.

Политички контекст ове национализације, изгледа, није само пресудан у Украјини него и у САД. Према писању, „Јуро викли њуза”, шпанског листа на енглеском, уколико Коломојски и његов финансијски партнер Николај Злочевски буду изручени САД, где је већ истраживано пословање Коломојског – шансе републиканаца за опозив Џозефа Бајдена ће се драматично повећати. Намера републиканаца је да изручењем Коломојског дају нови подстицај истрази ФБИ о председниковом сину Хантеру, што би било „бомба” која би водила опозиву садашњег шефа Беле куће.

Бивши украјински политичар Злочевски, као и Коломојски, преко енергетске компаније „Буризма” су повезани са сином америчког председника. Хантер Бајден је био у управном одбору Коломајског од 2014. до 2019. и за то је добијао до 50.000 долара месечно. Хантер (52) је оптужен да је искористио чињеницу да му је отац тада био потпредседник САД, што он одлучно демантује. Лист пише да се процењује да је Бајденова офшор фирма „Росемонт сенека” од априла 2014. до новембра 2015. добила најмање 3,5 милиона долара од „Бурисме”, у власништву олигарха и министра Николаја Злочевског.