Француски конзервативци разумеју нашу земљу

Први пут у педесет година постојања Националног окупљања, који се до 2018. звао Национални фронт, на челу партије није неко ко се презива Ле Пен. Уместо досадашње председнице Марин, кћерке оснивача Жан-Мари ле Пена, на чело партије која има други по величини посланички клуб у националном парламенту Француске, изабран је 27-годишњи Жордан Бардела, на конгресу странке 5. новембра у Паризу, којем је као једини из Србије присуствовао народни посланик Јован Палалић из Српске народне партије. У разговору за „Политику” Палалић каже да је повлачење Марин ле Пен очекивано, будући да је кренула у овогодишњу председничку кампању (изгубила од Емануела Макрона у другом кругу) са позиција да буде председница свих грађана, па се повукла са чела странке, а Бардел је био привремени председник до овог конгреса.

„Марин ле Пен хоће у потпуности да се посвети раду у парламенту, где је њена партија тренутно најјача опозициона странка и други клуб по снази”, истиче Палалић, објашњавајући њену изјаву да остаје активна у странци. За чињеницу да је тако млада особа дошла на чело једне утицајне партије у Француској такође има једноставно објашњење, будући да га познаје – Бардел је по годинама млад, али изузетно политички зрео.

У странци је од своје шеснаесте године.

Јесте. Он је изузетно политички зрео, елоквентан је, добар је оратор. Има јасне ставове и зна да их изрази. Разуме политичку ситуацију у Француској и у Европи. С друге стране, у потпуности је етаблиран у страначку идеологију и програм и он то врло успешно проводи. А као носилац листе на европским изборима 2019, он је био победник (највише француских посланика у ЕП је из Националног окупљања). И врло је популаран међу млађом генерацијом у Француској, потпуно препознатљив. Често је у националним медијима и један је од најближих сарадника Марин ле Пен већ неколико година.

Да ли је за његов избор ипак било пресудно то што је он њен штићеник?

У сваком случају он јесте био неко кога је она годинама подржавала и промовисала у партији и у француској јавности. Занимљиво је и да су гласали сви чланови странке, гласање је трајало данима, и то даје снажан легитимитет. Наравно, Марин ле Пен је и даље апсолутни ауторитет у странци, то се видело и на конгресу.

Она, значи, није обесхрабрена досадашњим изборним поразима?

Не. Јер је ситуација у Француској веома промењена. Имате у парламенту ад хок већину коју Макрон покушава од гласања до гласања да обезбеди. И имате веома јаку опозицију коју првенствено представљају Национално окупљање и Меланшонова Непокорена Француска. Тако да се не искључује могућност, а то није нешто уобичајено у Француској, и ванредних избора.

У Паризу су били представници бројних конзервативних странака из Европе, од Салвинијеве Лиге, преко Орбановог ФИДЕС-а, до АфД-а. Какве су вести, шта се спрема Србији, шта се спрема Европи?

То су све пријатељске странке и могу да кажем да је оно што сам на округлом столу у парламенту, који је организовала посланичка група Националног окупљања, изнео као позицију Србије у вези са ситуацијом на КиМ, питањем увођења санкција Русији и притисцима који се на нас врше, наишло на разумевање. Јер на неки начин то је и потврда њихове идеолошке позиције, а то је да је најважније сачувати слободу политичког одлучивања и независну политику. Оно што се од њих највише могло чути јесте велика забринутост због енергетске ситуације (поготово су људи из Немачке и из Мађарске о томе говорили) и велике инфлације и пораста цена, коју смо могли видети у самом Паризу. Осетила се велика брига и критика овога што сада ради Европска комисија – све те радикалне мере које се тичу тако агресивне (према њиховом мишљењу) подршке рату у Украјини, која није у потпуности у интересу Европе и питање је које ће бити све последице санкција и тог сукоба који се дешава на истоку.

Да ли овај рат и кризу у Европи виде као шансу за свој даљи политички успон?

Они углавном виде шансу у свим грешкама које су до сада правиле владе које су доминантно у Европи биле либерално-леве. Отуда овај талас повратка конзервативних странака, или расположења у Европи према конзервативним странкама. Види се, наиме, неуспех политике у управљању кризом током ковида 19 (дошло је до укидања слобода, хаоса у економији) и сада у управљању енергетском ситуацијом у Европи. Конзервативци осећају да су грађани незадовољни либералним и левим владама, левичарским и зеленим, које и даље доминирају. У Шведској и Италији се десила промена, у три велике државе ЕУ, Немачкој, Француској, Шпанији, није, али просто се очекују.

Како мисле да разувере део популације који се јако плаши успона фашизма, који се види у последњим успесима неких странака у ЕУ?

То је апсолутно пропаганда. Нема никаквог успона фашизма, нити га ико подржава. То што они покушавају да припишу ставу да илегалне миграције нису прихватљиве у Европи – једноставно не може да се третира као фашизам. Могу само да поновим речи из интервјуа лидера деснице у Шпанији Сантјага Абаскала једним француским новинама поводом прича да се фашизам враћа. Рекао је да је то пропаганда либералних и левих странака, које желе да нас врате у прошлост да не бисмо причали о садашњости где њихове владе катастрофално управљају и политичком и економском ситуацијом.