Четвртак, 11.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Буњевце занима став министра Томислава Жигманова

Министар Жигманов је као председник ДСХВ негирао постојање Буњеваца као засебне националне заједнице. Сада се међу Буњевцима, пред изборе за савете националних мањина, поставља питање који став ће имати као министар
Буњевце занима став министра Томислава Жигманова
Фото Н.Тумбас

Суботица – Избор Томислава Жигманова за министра за људска и мањинска права изазвао је многе дилеме и поставио бројна питања у буњевачком корпусу, а нека од њих нашла су се и у преписци на друштвеним мрежама. Ситуацију додатно подгрејава и то што се све то дешава две седмице пред изборе за националне савете мањина 13. новембра.

Томислав Жигманов је раније као председник Демократског савеза Хрвата у Војводини негирао постојање Буњеваца као засебне националне заједнице, одрицао им је право на буњевачки језик, те био жестоки противник увођења буњевачког језика као четвртог службеног језика, поред српског, мађарског и хрватског, у службеној и равноправној употреби на територији града Суботице. Жигманов је, на пример, прошлог априла на јавној расправи поводом увођења буњевачког језика као једног од службених језика Суботице, изнео становиште да буњевачки језик не постоји, већ је то говор, дијалекат, неодвојив од штокавског језичког корупса. За лидера ДСХВ Буњевци су део хрватског народа, и сматрао је да је увођење буњевачког преседан који ће утицати на односе Србије и Хрватске. „Србија је поново афирмативно и проактивно као чин политичке позитивне дискриминације учинила позитиван корак спрам оних Хрвата који себе сматрају Буњевцима”, рекао је тада Жигманов.

Које становиште ће заступати Жигманов као министар за сада није познато. Поводом његовог избора за министра Буњевачки национални савет издао је саопштење у којем се каже да се „изражава дубоко поверење у Устав и законе Републике Србије”, који су основ постојања буњевачког националног савета. „Полагањем заклетве министар Жигманов признао је Устав и законе Републике Србије, а самим тим и буњевачку националну мањину, која је интегрални део правног система ове државе”, стоји у саопштењу Буњевачког националног савета, који је потписала председница др Сузана Кујунџић Остојић, председница Савета, са којом је раније Жигманов улазио и у лични конфликт.

Др Сузана Кујунџић Остојић истовремено је и носилац једне од три листе која се кандидовала за изборе за савет буњевачке националне мањине. На ово саопштење одмах је реаговао Мирко Бајић, председник странке Савеза бачких Буњеваца, која није кандидовала листу за национални савет, али је подржала листу „Буњевци за Суботицу и своја права – Заједно! Тамара Бабић”. Он тврди да национални савет није доносио никакву одлуку или закључак о именовању министра Жигманова. Али, додао је, седморо чланова савета је поднело предлог сличног саопштења, али који је садржао и ову реченицу: „Од министра Жигманова захтевамо да се одрекне ставова ДСХВ и да јавно изјави да је буњевачки језик матерњи језик Буњеваца, а не „накарадни језички монструм”, како је у медијима изнео, и да јасно и недвосмислено изјави да су Буњевци равноправна национална мањина у Републици Србији, а не субетнички идентитет Хрвата”. Бајић тврди да овакав предлог није ни стављен на одлучивање и да саопштење које је издато представља лични став др Сузане Кујунџић Остојић.

Томислав Жигманов од избора на функцију није излазио у јавност поводом овог питања, а није одговорио ни на питања „Политике”.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

milan lala
Nece Hrvati odredjivati Bunjevcima ko su i sta su . Zigmana smeniti.
Грана мала, али фина
"...становиште да буњевачки језик не постоји, већ је то говор, дијалекат, неодвојив од штокавског језичког корупса." Да. Али, онда исто тако важи да хрватски језик не постоји као засебан језик, већ је то дијалект српског, односно српскохрватског језика (БХС, за потребе УН) неодвојив од штокавског наречја (уз изузетак дела Хрватске у границу са Словенијом где је наречје кајкавско, као и Истру и Кварнер где је наречје чакавско) - а говори се у Хрватској, Босни и Херцеговини, Србији и у Црној Гори.
Милош Миленковић
Интересује ме, колико оно има Срба у хрватској влади? Колико знам, у Хрватској и нема Срба, односно називају их православним Хрватима. А ми, као сила Западног Балкана имамо два Хрвата министра. Па та "равноправност" не постоји ни у Америци.
zvonko
Милош Миленковић...... Odgovor ,u hrvatskoj vladi su dvoje Srba :Anja Šimpragai i Boris Milošević i oboje su podpredsjednici vlade. Trebate li još koju informaciju?
U najmanju ruku cudno
A sto savez Hrvata u Vojvodini, gdje je u toj prici Srbija? I to Zigmanov mi nikako ne zvuci hrvatski pa ipak zna da su Bunjevci Hrvati?
Context
Проблем нису прави Хрвати, кајкавци (што многи Словенци негирају, још од времена Копитара). Проблем су сами Буњевци. Они знају да су етнички Срби, то им ни у Аустроугарској није оспоравано, знају одакле су кренули, куда мигрирал и када стигли у данашњу Србију, па ипак данас инсистирају на свом "мањинском" статусу и "матерњем" језику. По том питању нема разлике у односу на Монтенегрине. Главни кривци за овај дефект су "оф-сет"-држава и њена исто таква, али још и корумпирана наука.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.