Петак, 27.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: ЈАПАН

Света планина Која

На платоу између осам планинских врхова налази се један од првих шинто-будистичких манастира, познато место ходочашћа
Један од древних храмова (Фотографије: Ивана Дукчевић)

Сат и по возом јужно од Осаке, у јужном делу полуострва области Вакајама пристигли смо на планину Коју. На овој светој планини масива Кии, на платоу висине око 800 метара, између осам планинских врхова (који симболизују латице лотосовог цвета) у 9. веку основан је један од првих шинто-будистичких манастира у Јапану, који је касније прерастао у познато место ходочашћа. У наредном периоду, око манастира је никло мноштво храмова који данас нуде монашки смештај и храну (вегетаријанску – схојин рyори) страним туристима у потрази за аутентичним јапанским, будистичким искуством. У рано јутро, након ноћи на татамију и футонима на поду, у храму туристи присуствују јутарњој молитви будистичких свештеника.

Шингон верзија будизма потиче из најстаријег – индијског будизма, који је, након што је прихваћен у Кини, у матичној Индији готово изгубио на значају. Вековима касније, дубоко се укоренио у кинеску и затим јапанску религију.

За разлику од најстаријих, китњастих храмова у хиндуистичком стилу на планини у месту Нико (северно од Токија), где сакрална архитектура веома мало подсећа на каснији сведени, минималистички јапански стил, већина храмова Којасана прилично је у складу с тим и у невероватном складу с природом.

Комплекс храмова на планини Која

Велики учитељ

Након боравка у Кини, будизам је у Јапан донео јапански монах, учењак, уметник и песник Кукаи, након смрти много познатији као Кобо Даиши – „Велики учитељ”, којем се приписује и реформа писма – прилагођавање одређених знакова кинеског писма јапанском језику. Пореклом из аристократске фамилије, 804. године као монах је послат на пропутовање по Кини и тамо усвојио учења езотеричног шингон будизма. Уместо да у Кини остане планираних 20 година, у Јапан се вратио као Велики учитељ након само две. После шест година које је провео као монах манастира Тодаи-ђи, у најстаријем светилишту Нико, 816. године добио је дозволу да оснује манастирски комплекс за који је сам изабрао удаљени планински Којасан.

Велики феудални господар Јапана, самурај Тојотоми Хидејоши, чији сјајни дворац окружен зидинама и данас доминира надомак центра модерне Осаке, обновио је у 16. веку најстарији храм Којасана – Конгобу-ђи („Храм дијамантске планине”), из 9. века.

Аутентичан, архитектонски веома сведен дрвени храм једно је од оних светих места над којим као да лебде невидљиве речи једне од звучних јапанских филозофија. Према јапанском шинто-будизму, наиме, ништа на свету не траје вечно. Да би продужило свој век, мора се потпуно срушити и наново сазидати, као нешто потпуно ново. На овај начин, многи јапански храмови у својој дугој историји више пута су рушени и на истом месту потпуно истоветни, зидани испочетка. Иако се ова филозофска мисао у приличној мери чини блиска стварности, један од вероватних разлога рушења и обнове храмова у Јапану јесте и њихова дрвена грађа, која у условима високе влаге (близина Тихог океана), честих природних непогода – падавина, тајфуна и земљотреса, као и неизбежних пожара, није дуговечна.

У лавиринту приземног дрвеног здања, осим просторија осликаних у духу годишњих доба и природе као њеног саставног дела, иза ограде унутрашњег дела манастира налази се највећа и најлепша зен-башта Јапана – Банрјутеи, украшена са 140 гранитних стена. Суве зен-баште специфичне су за Јапан и зен-будизам, који је овде стигао из Кине. Као филозофија високог степена самодисциплине, највише је заживео међу војницима, самурајима – ратницима локалних шогуна. Иако се као доктрина зен-будизам донекле сматра милитантним и у приличној је супротности са оним што на Западу подразумевамо под појмом „зен” (мир је, наиме, у самодисциплини), јапанске зен-баште, као заустављене у времену, у потпуном су складу с појмом смирености и спиритуалним осећањем које везујемо за овај појам.

Један од храмова на светој планини

Према предању, када је тражио идеално спиритуално место за будистички храм, велики учитељ Кобо Даиши је пре повратка у Јапан из Кине бацио ваџру, врсту религијског предмета налик трозупцу који је прелетео Јапанско море и пао на место где је расло дрво једне врсте јапанског бора, у Којасану. По повратку, наводно је претражио читав Јапан док није нашао где је његова бачена ваџра завршила. Интересантно је да овај бор има иглице чији се број у једном корену увек креће између две и пет, и да је иглицу састављену из три дела (Санко но Матсу – налик баченом ваџра-трозупцу) као у случају детелине са четири листа – тешко пронаћи. Верује се да ће оног ко успе да пронађе иглицу из три дела испод дрвета Санко но Матсу пратити срећа у животу.

Док смо на табли испред светог јапанског бора ишчитавали објашњење на енглеском, пришао ми је љубазан средовечни Јапанац и пружио ми иглицу састављену из три дела појаснивши ми оно што сам управо прочитала. Наклонивши се, рекао је да ју је управо пронашао на тлу и да ми је поклања. Захвалила сам, дубоко се наклонивши.

Кобо Даиши сахрањен је у маузолеју Храма Окуноин у Којасану, на истоименом гробљу – највећем у Јапану и једном од најспиритуалнијих места у Земљи излазећег сунца. Верници који овде долазе и монаси верују да њихов Учитељ у ствари није умро, већ се налази у стању константне медитације. Због тога се и сама стаза у предивној, древној шуми јапанских борова, преко мостића који води до његовог храма и маузолеја, сматра светим местом на ком није дозвољено фотографисати, пити или недајбоже јести. Сваког дана, највиши свештеници Учитељу приносе храну и „мењају” му одећу, верујући да ће се Он једног дана пробудити из медитације. Посета маузолеју Кобо Даишија искуство је за себе, а верујући Јапанци који га посећују сматрају да се налазе на једном од најсветијих места у Јапану.

Тог дана, присуствовали смо церемонији читања – појања мантри, ритмички и музички веома уједначених молитви које онима који језик не разумеју личе на спиритуалне брзалице.

Гробље Окуноин, појање мантри у храму Кобо Даишија

Шарене шуме

Након молитве, група будистичких свештеника одевена у традиционалну наранџасту одору кренула је у колони из храма у којем је Кобо Даиши сахрањен кроз шуму гробља назад ка неком од комплекса манастира у којем живе и служе. Иако није уобичајено да се једно гробље нађе у туристичкој понуди, Окуноин је надасве очаравајуће спиритуално место. Налази се на великој површини, скривено у подножју необично високих јапанских борова у столетној шуми, чије је тло, али и старе камене ступе делимично прекрила маховина. Када је сунчан дан, у јутарњим и касним поподневним сатима зраци сунца који под углом успеју да се пробију између високих крошњи понекад као рефлектори тек суптилно осветле одређене ступе и ђизо статуе старог гробља.

Јапан је прекривен шумом, а јапанске шуме су божанствене. Неке називају „шареним шумама” јер су непрегледни шумовити брежуљци испуњени различитим врстама листопадног и зимзеленог дрвећа и међусобно се преплићу као пачворк – као исечени, прекројени и поново спојени у пејзажу, из даљине налик својеврсном уметничком делу. Чак и ако нисте пасионирани љубитељ природе, Јапан ће вас вероватно променити.

​Суве зен-баште

Зен-баште својеврсно су уметничко дело. Најстарије су ручно прављене суве баште Јапана, у којима водене површине и сам ток воде уз помоћ грабуља прецизно и детаљно дотеран имитира ситан шљунак. Између шљунка налази се одређен број неправилних камених формација, налик усамљеним острвима усред океана. Обавезни део јапанских и зен-башта јесте маховина, те понеке „стене у мору” на одређеним местима тек суптилно прекрива зелени тепих ове шумске биљке.

Статуе с портиклама и шеширима

 Симпатичне статуе божанстава шинто-будизма ритуално се приликом посете и у одређеним приликама „облаче” у портикле, кецељице и капице у црвеној или нијансама ове боје, како би се умирили духови умрлих у које Јапанци дубоко верују. Неким статуама обукли су кукичане капице, чак сламне шешириће, те подсећају на декоративне патуљке европских вртова.

Зелени чај за госте

Током посете манастиру Конгобу-ђи, по уласку у велику молитвену салу с брижљиво затегнутим татамијем на поду, изненадила нас је чајна кухиња из које је излазио старији монах и посетиоцима нудио тацне с керамичким шољицама са зеленим чајем и колачићима од пиринча. Манастир Конго-бу-ђи савршен је спој сведене религиозне архитектуре и спиритуалне атмосфере традиционалног Јапана.

https://umetnostputovanja.rs/

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.