Фронт је све краћи - оружја све више

Победа опија и зато не треба да чуди усхићење Украјинаца након уласка њихових трупа у Херсон. Без обзира што га нису освојили већ су чекали да се Руси повуку и сруше мост, у Кијеву се већ могу чути гласови да је следећи на реду Крим. Звучи тако примамљиво, али готово немогуће.

Украјинска војска нема способности да изврши борбени прелаз Дњепра тако да ће трупе са тог ратишта вероватно послати на север. Ка Запорожју и Доњецку где би могао да се догоди борбени расплет овог рата.

Русија са свежим трупама пристиглим из мобилизације, на располагању има два могућа правца наступања. Први је у правцу Запорожја, како града тако и преосталог дела истоименог региона. У том случају време може да буде кључни фактор. Ако пожуре и нападну у наредних неколико дана, имаће предност док Украјина не пребаци снаге са фронта код Херсона. То се првенствено односи на класичну артиљерију и америчке ракетне системе ХИМАРС који су Русима задали доста мука код Херсона.

Ако постигну успех у Запорожју, Руси ће стратешки поправити и положаје на фронту код Доњецка. То је иначе, други могући правац напада. Док не заузму територију у дубини, западно од тог града, Москва  тешко да ће моћи да говори о некој победи у рату. Тамо је све и почело. Украјина је годинама градила комплексан систем одбране, са низовима ровова и бункера. Артиљерци са обе стране „напамет” знају параметре циљева код непријатеља, због чега се линија фронта мало померала.

Да се сукоб у Украјини одвија у циљу велике битке која би ускоро могла да се догоди на споменутим просторима указује чињеница да је фронт све краћи а концентрација оружја и људства све већа. Са 300.000 нових војника Русија може да попуни или формира до 60 бригада а ту су и елитне трупе повучене са фронта код Херсона. Са таквом снагом, одговорни у Кремљу сигурно ће покушати да остваре неку победу, толико потребну јавности у Русији и свету. У Русији да би оправдали специјалну војну операцију која се одужила, а  свету да покажу да је Русија и даље озбиљан и способан играч у арени светске геополитике.

Улози су велики за обе стране, а последице осећа цео свет. Америчко попуштање санкција према Русији, макар само у једном малом делу, према дипломатским мисијама, указује да се нешто крупно ваља иза брда. Можда су Москва и Вашингтон већ постигли договор који води ка крају рата. Потврда тога може да буде и чињеница да су се Руси са десне обале Дњепра повукли у потпуном реду, без притиска са украјинске стране. Евакуисали су становништво, повукли трупе и технику пребацили потпуно неометано.

У рату, такве околности су готово немогуће.