Америчка „хемија”спржила Шпанце

Од нашег специјалног извештача

Пекинг, 17. августа – Када је у априлу 1989. године ФИБА укинула поделу на аматере и професионалце, многи су били против, па и САД и Совјетски Савез, сматрајући да ће напаст из НБА убити сваку драж олимпијских игара и светских првенстава. Иза ове одлуке су стајали тадашњи генерални секретар ФИБА Борислав Станковић и комесар НБА Дејвид Штерн, којима су посебно упућиване критике после „терора” који је у Барселони 1992. извршио најбољи тим свих времена у кошарци: Баркли, Бирд, Дрекслер, Јуинг, Џонсон, Џордан, Лејтнер, Мелоун, Малин, Пипен, Робинсон, Стоктон (тренер Дејли). Овај састав је просечно побеђивао ривале са 43,75 поена.

Међутим, временом се показало да је Станковић био у праву када је тврдио да „са најбољима можемо да се изједначимо само ако играмо против њих”. У Сиднеју 2000. само је срећа спасла Американце (Литванац Јасикевичијус имао шут за победу) који су доживели дебакл на Светском првенству у Индијанаполису 2002 (6. место, шампиони наши кошаркши). Сиднејско злато је последње које су САД освојиле, али, судећи по прва четири кола у Пекингу, пост би требало да буде прекинут.

Американци су се правдали да на СП у Индијнаполису 2002, Играма у Атини 2004. и на СП у Јапану 2006 (оба пута трећи) нису играли са свим својим звездама из НБА, а данашњи тим, појачан Кобијем Брајантом, важи за „казнену експедицију”.

Светски првак и европски вицешампион Шпанија, позната по атрактивној игри и јаком тимском духу, развијаном годинама, ни једног тренутка није могла да се супротстави тиму САД. Кад је један тако добар састав, од кога се очекивало да буде највећа претња Американима, изгубио са 37 поена (119:82), значи ли то да опет имамо олимпијски турнир на којем ће се играти само за „сребро” Можда нам неочекивани одговор спремају увек неугодни Литванци и стари дужници САД – Аргентинци...

– Увек када имате хемију у тиму, то много значи. Оно што имамо ван терена помаже нам на терену – објашњава један од играча САД Кармело Ентони зашто амерички тим делује тако убедљиво.

Прва звезда тима Коби Брајант каже да „није очкивао тако убедљиву победу”, док селктор Мајк Крижевски, који је уочи турнира истакао да је највећи квалитет овог тима што је „научио да игра међународну кошарку”, овако оценио меч:

– Шпанци су промашили много отворених шутева. Играли су одлично, али их није служио шут. Што се тиче нас, похвалио бих одбрану. Највише ме радује велики број изгубљених лопти противника, што је плод наше игре у одбрани. Задовољан сам нашим досадашњим играма, а посебно против Грчке и Шпаније. Играјући против тимова с тако великим талентом и духом заједништва, спремимо се за мечеве који ће одлучивати о медаљи.

Саиграч Кобија Брајанта у Лејкерсима, Пау Гасол, покушао је да пружи своје објашњење дебакла његовог тима:

– Изгубили смо превише лопти (28) али се надам да смо извукли неке поуке. Знали смо за какав су пресинг спремни Американци. Наметнули су свој ритам од првог минута а ми нисмо могли да се прегрупишемо. Било је фрустрирајуће играти у мечу у којем немаш прави одговор на игру ривала. Али, треба ово што пре да заборавимо уз наду да ћемо се опет срести с њима. Очигледно је да су они решени да покажу свима да су супериорни и то за сада чине.

Шпански селектор Аито Гарсија Ренесес каже:

– Тимски дух није био на уобичајеном нивоу, а недостајало нам је и самопоуздање. Требало је да будемо много агресивнији у одбрани... Имали смо превише изгубљених лопти, чак 28, а они 22 друге прилике у нападу.

После четири кола Литванци (А група) и Американци (Б) су једине екипе без пораза, а Шпанци и Аргентинци су по једном изгубили. И пре олимпијског турнира очекивало се да ће се медаље делити између ове четири екипе.

А. Милетић

-----------------------------------------------------------

Просечне победе „тима снова”

САД у Пекингу

Најуспешнији кошаркаши на Играма

Напомена: још осморица имају по три медаље, али слабијег „сјаја” од наведних седам играча.

-----------------------------------------------------------

Џејсон Кид за петама Џордану, Барклију, Јуингу...

Свега 12 играча у историји кошарке могу да се похвале да имају две златне олимпијске медаље и сви су Американци. Само Боб Курланд, Вилијам Хоугланд (обојица у Лондону 1948. и Хелсинкију 1952) и Бурдет Халдорсон (Монтреал 1956. и Рим 1960.) имају дупло злато као аматери, најбољи кошаркаш свих времена Мајкл Џордан, Патрик Јуинг и Крис Малин имају једно злато као аматери (1984) а друго као професионалци (1992), а Чарлс Баркли, Дејвид Робинсон, Карл Мелоун, Гери Пејтон, Скоти Пипен и Џон Стоктон – само као професионалци.

На овим Играма шансу да им се придружи има Џејсон Кид, олимпијски победник из Сиднеја 2000.