Зна ли за премор професионализам

Партизан је пао као проштац и то у свом дворишту. Не само што је изгубио од Спартака (1:0), него није знао како да га угрози. С десет бодова заостатка за Црвеном звездом угасио му се, по свему судећи, и последњи трачак наде у борби за звање шампиона, на које чека још од 2017!

„Црно-белима” су се вратиле дечје болести. Они као да не схватају да могу да побеђују само ако изгарају. Чак и када је пред њима, наизглед, лак посао. Да се не враћамо на доба пре смене тренера, али много је дубоких, незараслих ожиљака и из новијег доба. Незамислив неуспех у шеснаестини финала Купа Србије у Сремској Митровици од Радничког, па реми у Београду против Јавора (3:3) упркос вођству од 3:1, памтиће се дуже од обичних пораза. И сада, као со на рану, одоше сва три бода у Суботицу.

Сам се по себи као оправдање намеће премор, јер је због Светског првенства у Катару, у јесен кад му време није, сабијен распоред клупских такмичења. То, несумњиво, има утицаја, али нипошто не треба да се узме ни као олакшавајућа околност. Ето, и Црвена звезда куса исту кашу, па се није опекла. Разуме се, увек кад не иде може да се нађе нешто што тера воду на ривалову воденицу, али је то самозаваравање.

Ако Партизан хоће да буде међу успешним клубовима, онда мора да има фудбалере, којима неће бити проблем да играју такмичарске утакмице и између викенда. То издржавају и просечни европски тимови. То нису надљудски напори. То је обичан професионализам.

Оно што се у једној прилици истиче као отежавајућа околност у другој се наводи да је баш то оно што је недостајало за бољи учинак. Сада је то недовољно времена за предах између утакмица. А у Сремску Митровицу је Партизан отишао после предаха у првенству због утакмица репрезентације. И уместо очекиване свежине његови играчи су били као исцеђени, иако их је мало по репрезентацијама. А и да су сви били на списковима разних селектора против просечног нашег прволигаша то не би требало да се примети.

У исто време ти исти играчи су показали да су кадри и за немогуће! У размаку од недељу дана савладали су немачког представника у Лиги конференција и у гостима и код куће и још између та два обрачуна остварили врло убедљив излет у првенству (Вождовац 4:0). Келн, дабоме, није Бајерн, али да би се оба пута, и то у тако кратком времену, оборио на обе плећке бундеслигаш, неоходно је баш много. Партизан је то тада имао и држало га је неко време. Ваљда је то у њему прокључало после слома у Сремској Митровици. И како су уверљиве игре заређале тако је тај њихов заједнички покретач почео да се хлади, па је дошло дотле да је готово зарђао.

Партизан је пао на равном, а тамо где је било врло стрмо је газио чврстим кораком. Ако је за тријумфе против Келна на обе утакмице услов био да се 90 минута буде жива ватра, на неким другим је пут до победе могао да се раскрчи и с мање огња, јер растиње није било непроходно. Међутим, Партизан није имао, пре свега, снагу воље да исцеди из себе онолико колико је било потребно да наздрави успеху.

Некада се знало за БСК-ових 15 минута. Наш најчувенији предратни клуб би првих и последњих четврт сата играо силовито. Најпре да већ на почетку сломи отпор противника, а на крају да га дотуче. Можда није све за подражавање, али и стари мајстори су знали знање.

На последњим утакмицама Партизан као да је мирним посматрањем тражио пукотину у супарничком бедему да би се кроз њу провукао. Неколико упозорења (Чукарички 3:2, Напредак 1:0, ТСЦ 3:2) је, чини се, заборављено чим је судија одсвирао крај, јер је остварено жељено.

Ова сезона је, што се тиче Партизанових великих домета, завршена. Остало је да се види докле може у Уефиној Лиги конференција (у шеснаестини финала га наредне године чека Шериф из Молдавије). Али, ако се не извуку, и не примене, одговарајуће поуке из ове, она неће да буде последња у низу, која му је пропала.

А данас (15,30 ч) дочекује Нови Пазар, који му је, мимо свих предвиђања, одузео сва три бода у првом делу шампионата (1:0).  На „црно-белима” није толико да се освете или реванширају (каква је вајда од тога), колико да на распуст не оду као понављачи.

Петрић очекује свежину играча

Партизанов тренер Гордан Петрић је уверен да ће се његови играчи искупити за изненађујући неуспех против Спартака.

– Има још много да се игра и у првенству и у Европи. Нисмо се одрекли титуле првака. Свакој утакмици ћемо приступати као да се игра на испадање. Нови Пазар ће растерећено играти против нас јер је скупио довољно бодова за мирну луку. Искусна су екипа и имају тренера који негује офанзиван фудбал. Очекујем другачију утакмицу у односу на Спартак и да ће играчи бити свежи – изјавио је Петрић.

Додао је да се нада победи.

– Против Спартака смо били спори. Није то само умор. Видело се по дуелима, ударцима на гол и по пасу. Играчима јесте тешко али једва чекају да се докажу пред паузу у првенству.