„Блек фрајдеј” у сенци инфлације

Док се ближи популарни „Блек фрајдеј”, викенд пред празнике са традиционално највећим распродајама, трговци широм света страхују од анкета које показују да велики број потрошача не размишља о божићним куповинама и поклонима и да ће ове године дефинитивно „стегнути каиш”.

Шест од десет Британаца имаће мање новца за трошење током празника, објавио је недавно Ројтерс најновије истраживање „Делојта”.

Према овим подацима, 38 одсто испитаника изјавило је да ће купити јефтиније поклоне, а толико их је рекло и да ће намирнице за припрему оброка куповати у дисконтима.

Око осам одсто Британаца неће купити ништа, што не чуди с обзиром на инфлацију која је достигла четрдесетогодишњи максимум. Ово потврђује и прошломесечно истраживање у којем су се они већ изјашњавали да намеравају да троше мање новца.

У „Делојту” су рекли да купци у празничну сезону улазе са мањим буџетима и не изненађује то што сви траже начин да најбоље искористе расположиви новац.

Истовремено, у Америци очекују благи раст куповина пред празнике, између 6 и 9 одсто, али је то готово за половину мањи раст него прошле године, па чак и у време пандемије.

Мање трошења и више брига – овако Канађани оцењују претпразничну сезону док се боре с инфлацијом и растом каматних стопа. У најновијој анкети „Ипсоса” наведено је да је готово половина испитаника забринуто да ли ће ове године уопште моћи да купи поклоне. Највише их брине раст цена хране, а око 30 одсто њих ће смањити куповине у односу на претходне године.

Још једно испитивање такође указује каква клима влада у Европи. Сваки четврти Европљанин своју финансијску ситуацију описује као „несигурну”, више од половине сматра да постоји озбиљан ризик да ће постати несигурна у наредним месецима.

Око 80 одсто анкетираних је већ било принуђено да начини тешке изборе при куповини, показује истраживање које је за невладину организацију „Секур попилер” спровео „Ипсос”.

Како је пренела Бета, у шест европских земаља (Француска, Немачка, Грчка, Италија, Пољска и Велика Британија) урађено је истраживање о повећању животних трошкова услед поскупљења енергената, раста инфлације и рата у Украјини. Од више од 6.000 учесника истраживања, 54 одсто је рекло да је њихова куповна моћ опала током протекле три године, углавном због раста цена хране, горива, грејања и кирија.

Најтеже погођена земља је Грчка, где је 68 одсто анкетираних рекло да је њихова куповна моћ пала много или донекле. У Француској је тај проценат 63 одсто, у Италији 57 одсто, у Немачкој 54 одсто, у Великој Британији 48 одсто и у Пољској 38 одсто. Око 80 одсто испитаника је рекло да је већ морало да прави значајне компромисе, и то 62 одсто да смањи путовања, 47 одсто грејање, 42 одсто је позајмљивало новац од пријатеља или рођака, 40 одсто је нашло додатни посао, а 29 одсто је прескакало оброк. Већина њих, 64 одсто, рекло је да често или понекад не могу да одлуче на чему још да уштеде, јер су се већ одрекли чега су могли, 28 одсто анкетираних остане без новца до средине месеца, а 27 одсто често или понекад страхује да ће изгубити кућу.

Италијани и Грци највише забринути

У просеку је 27 одсто испитаника у шест земаља рекло да је њихова финансијска или материјална ситуација несигурна и да би „један неочекивани трошак могао променити све”, док је 55 одсто казало да мора да води рачуна.

Будућност за многе изгледа још неизвеснија. Већина Европљана, 55 одсто, осећа да постоји велики или знатан ризик да ће доћи у несигурну финансијску ситуацију у наредним месецима, а сваки пети сматра да је могућност за то веома велика. Италијани (70 одсто) и Грци (68 одсто) су највише забринути, а затим Британци (47 одсто) и Французи (42 одсто).

Родитељи прескачу оброке

Истраживање је показало да родитељи посебно морају да „стегну каиш” да би превазишли кризу. Велика већина, више до 70 одсто, рекло је да су морали да смање своје слободне активности, фризерске и козметичке третмане и куповину одеће да би очували квалитет живота своје деце.

Готово половина родитеља (48 одсто) је такође рекла да редовно мање једу како би прехранили децу, а 66 одсто је казало да су морали да ограниче активности деце, укључујући излете и празнике.

У просеку 49 одсто родитеља је забринуто да неће моћи да задовоље потребе своје деце, а трећина је изјавила да већ не може да им обезбеди разноврсну исхрану.

Истраживање је показало и велике разлике између земаља у погледу група које су највише изложене ризику од сиромаштва – у Немачкој су то пензионери (61 одсто), у Италији млади (57 одсто), а у Великој Британији самохрани родитељи (55 одсто).