Дуго жељене медаље

Пред 51. светски конгрес шаховских проблемиста, који се одржава од 30. августа до 6. септембра у Јурмали (Летонија), објављени су резултати Осмог екипног првенства света у компоновању шаховских проблема и студија. За нас је најважније да је Србија стигла до своје прве медаље на најдужем и најзначајнијем екипном такмичењу, које се одржава у олимпијском циклусу од по четири године.

Почело је крајем 2005, одређивањем тема за седам врста шаховских проблема (двопотези, тропотези, вишепотези, студије, помоћни матови, самоматови и вилињи проблеми). Учествовало је 38 земаља са више од 550 радова, а свака екипа је имала право на по три проблема у једној групи. У свакој групи сабиране су оцене судија из 5 држава. Бодови су додељивaни у распону од 24 до 1, према рангу проблема, с тим што највише два проблема из једне државе могу да се бодују.

Репрезентација Русије је одбранила титулу, што се и очекивало јер је на претходних седам првенстава, од 1972. до 2004, четири пута победник био СССР, једном Украјина и на последња два Русија. Највећа и најпријатнија изненађења приредиле су две „мале” земље – Словачка и Србија. Словачка је само за нијансу заостала за Русијом, а Србији је припала бронзана медаља, што је и највећи досадашњи успех. Надмашене су земље са дужом и богатијом традицијом: Немачка, Израел, Украјина, Француска, САД, Велика Британија и друге.

На Петом ЕПС СР Југославија је била осма, на Шестом седма, на Седмом је СЦГ освојила четврто место, а Србија је сада трећа. Пре распада, СФРЈ је само једном успела да се домогне бронзане медаље, али је тада било мање држава, а наша је имала низ квалитетних композитора у осталим републикама.

После више од три деценије успеха на решавачким такмичењима, крунисаних са три узастопне титуле европских првака откако је Србија независна, наставља се постојани успон наше земље у проблемском шаху, иако ту већ има статус велесиле. На Конгресу у Јурмали добићемо, после Милана Велимировића и Марјана Ковачевића, још двојицу велемајстора-решавача, Бојана Вучковића и Миодрага Младеновића, а очекујемо да услов за највишу титулу ускоро испуни и Владимир Подинић.

У области компоновања прошле године смо добили двојицу велемајстора (Ковачевић и Младеновић), а већ следеће године требало би да им се придружи и Велимировић, уредник часописа Мат Плус, једног од најбољих у свету.

Да и репрезентација у компоновању има наследнике, показало је управо Осмо екипно првенство света. Мајстор композиције Драган Стојнић из Ваљева био је са 88 поена други најуспешнији појединац шампионата, иза словачког интермајстора Петера Гвоздјака (107,76), док је Ковачевић (81,5) укупно трећи, а први у групи двопотеза. Бодове тиму донели су још Младеновић (20,5) и Борислав Илинчић (3), а пласмане без поена остварили су Раде Благојевић (16. место) и Срећко Радовић (22. место).

Драган Стојнић (32) је израстао у врсног композитора. Уз победе на многим јаким међународним турнирима у компоновању, стигао је и до четвртог места у свету у групи двопотеза за период 2004-2006, али ни на томе неће стати. Додатна величина његовог успеха је у томе што ствара потпуно сам, без подршке средине у којој живи. Сигурно је да његови резултати, као и осталих наших врхунских проблемских стваралаца, заслужују далеко бољи однос друштва и државних институција.

У Јурмали се одржава и 32. светско првенство у решавању шаховских проблема. Европски првак Србија ни овог пута неће наступити у најјачем саставу. Изостаће тренутно најбољи велемајстори Вучковић и Младеновић, први због шаховских обавеза према клубу, а други због приватних, као и велемајстор Велимировић коме је указана част да буде директор такмичења у Јурмали. Наступајући са половином златног тима (велемајстор Ковачевић и интермајстор Подинић) уз једног мајстора (Гађански), реалан пласман је око осмог места.

Ипак, места на победничком постољу на завршној церемонији Конгреса већ су обезбеђена набројаним медаљама у композицији, а неће бити изненађење ако се тај број увећа и на неком од пратећих такмичења на Конгресу.

Борислав Гађански

-----------------------------------------------------------

Пласман Осмог екипног првенства света

1. Русија 252, 2. Словачка 249,5, 3. Србија 193, 4. Немачка 184, 5. Израел 180, 6. Украјина 166, 7. Белорусија 143,5, 8. Француска 102, 9. Швајцарска 83,5, 10. Пољска 66, 11. САД 65,5, 12. Македонија 58,5, 13. Аустрија 51,5, 14. Мађарска 49, 15. В. Британија 43,5, 16. Грузија 37, 17. Италија 27, 18. Румунија 26, 19. Финска 25, 20. Словенија 24, 21. Чешка 20, 22. Литванија 14,5, 23. Јерменија 12, 24. Холандија 8,5, 25. Бразил 8, 26. Хрватска 7,5, 27. Летонија 3, 28-38. Аргентина, Азербејџан, Белгија, Данска, Грчка, Јапан, Казахстан, Молдавија, Монголија, Норвешка и Шведска без бодова.

-----------------------------------------------------------

Мат у два – српски бренд

Најпопуларнија врста шаховских проблема је „Мат у 2 потеза”. Ова кратка форма захтева од аутора изузетну креативност и технику компоновања. Баш у тој области српски проблемски шах је постигао највеће успехе.

Управо су на званичном сајту Сталне комисије ФИДЕ за проблемски шах (ПЦЦЦ) објављени прелиминарни резултати Трећег појединачног светског првенства у композицији за 2004-2006. годину у 8 група. У жестокој конкуренцији 224 аутора са близу 2400 проблема публикованих у поменутом трогодишњем периоду, заблистали су српски композитори у групи двопотеза.

Марјан Ковачевић, званични светски првак у претходном периоду 2001-03, сада је други, са пола бода заостатка за украјинским Русином Василом Ђачуком. Нова звезда Драган Стојнић је четврти, са такође пола бода заостатка за трећепласираним Виландом Брухом (Немачка). Један од највећих експерата за двопотезе Милан Велимировић заузео је седмо место. Ковачевић је сигурно водећи композитор двопотеза у последњој деценији, јер је освојио једно прво и два друга места на трогодишњим светским првенствима, а очекује да и на наредном буде у самом врху. Поред тога је и најбољи решавач ове врсте проблема.

Када се зна и да је Србија била најуспешнија баш у групи двопотеза на Екипном светском првенству, и да је, поред поменуте тројице, низ наших аутора створио двопотезе трајне вредности, онда није претеривање кад се каже „Мат у два – српски бренд”.