Притвор за 32 члана „врачарског клана”

Виши суд у Београду одредио је притвор за 32 припадника „врачарског клана” који се сумњиче за више кривичних дела, међу којима су три убиства и пет покушаја убиства. Суд је наложио и расписивање међународне потернице за 16 чланова групе који су у бекству, док се шесторица већ налазе у притвору или на издржавању затворске казне у Србији, саопштено је јуче из Вишег суда у Београду.

Наредбом о спровођењу и проширењу истраге Тужилаштва за организовани криминал (ТОК) обухваћено је 38 особа и оне се терете да су деловале као организована криминална група.

Сви припадници сумњиче се за удруживање ради вршења кривичних дела, док се Никола Вушовић терети да је организатор групе, и за три подстрекавања убиства. Други организатор криминалне групе Урош Пиперски сумњичи се такође за три подстрекавања убиства, три покушаја и подстрекавања убиства и прање новца.

Недељко Тодоровић терети се за убиство и покушај и помагање убиства, док је Дарио Ђорђевић осумњичен за два кривична дела – подстрекавање убиства и за покушај и помагање убиства.

Лука Церовић сумњичи се за покушај и подстрекавање убиства, а Александар Милошевић за помагање убиства, покушај убиства и кривично дело покушаја и помагања убиства.

Нинослав Цмолић, начелник Службе за борбу против организованог криминала (СБПОК) изјавио је јуче да је Радоје Звицер налогодавац групама Вељка Беливука и Николе Вушовића (који је шеф „врачарског клана”), а циљ им је био да склоне председника Србије Александра Вучића јер је јавно објавио рат мафији.

„Вучић и његова породица су угрожени у сваком моменту, он зна у шта је ушао, наше је да га штитимо”, рекао је Цмолић јуче за ТВ Пинк, преноси Бета.

Упитан да ли ће истрага ићи и у том правцу и да ли ће за покушај атентата на председника бити подигнута оптужница, начелник СБПОК-а је одговорио да се истрага води, али да тренутно нема довољно доказа да би се подигла оптужница.

„Ми смо у документима које добијамо од Европола, потврђених од француског правосуђа, пронашли одређене чињенице да имају намеру да убију председника Вучића или његово дете, брата, али немамо довољно доказа из тих транскрипата да бисмо подигли оптужницу. Основно је то што те особе нама нису доступне, све се планира и организује у иностранству и не знамо које су још радње обавили да би остварили свој циљ”, казао је Цмолић.

Подсетио је да је већи број окривљених у бекству.

„Тренутно не можемо да подигнемо оптужницу за покушај атентата на председника што не значи да нећемо”, нагласио је Цмолић.

Додао је и да Беливукова и Вушовићева група нису имале заједничке послове али су имале „договор о ненападању”, као и да су вође биле у контакту. Навео је као пример резултата тог контакта убиство Александра Шарца у Београду.

Напоменуо је да је за Вушовићем расписана црвена потерница после хапшења Вељка Беливука.

Према речима Цмолића, Вушовић је контактирао без телефона, кроз „живу реч”, што је отежало прикупљање доказа, тако да је ова група била под обрадом дуже од годину дана.

Цмолић је објаснио и да су ове две групе биле различите. „Беливукова је ангажована углавном у Србији с тим што је извршила већи број убистава за свој рачун према конкурентима. Добијали су и мање количине кокаина”, рекао је начелник СБПОК-а износећи сазнања полиције.

Навео је да је група Вушовића извршавала плаћена убиства, није им било важно кога, да ли дању и на јавном месту, само да буду исплаћени, а били су ангажовани и за транспорт огромне количине дроге из Јужне Америке у Европу.

„Да није било Звицера и Кашћелана не би било ни те групе”, казао је Цмолић. Додао је да се центар организације не налази у Србији, тренутно ни у Црној Гори, већ су им базе земље Јужне Америке и Африке.

Тужилаштво је саопштило да постоји сумња да су припадници „врачарског клана”, чији су организатори Вушовић и Пиперски, од почетка 2019. до 11. новембра 2022. године, убили Александра Шарца, Александра Халабрина и Драгана Ристића, и покушали да ликвидирају Самира Дивљановића, Милоша Ниловића, Андрију Зарића, Арсенија Стефановића и сада покојног Лазара Вукићевића.