Рашић молио Османијеву да одложи изборе

Док је Централна изборна комисија (ЦИК) у Приштини почела припреме за ванредне изборе у четири општине на северу Космета – Косовској Митровици, Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку, Срби су одлучни да 18. децембра неће бити на биралиштима. У јеку кризе и напетости због једностране одлуке привремених косовских институција да се возила са КМ пререгиструју на РКС регистарске таблице и само десет дана откако су Срби иступили из свих косовских институција на централном и локалном нивоу, Вјоса Османи, председница самопроглашеног Косова, је за 18. децембар расписала ванредне изборе на локалном нивоу.

Упркос томе што је одређен и рок за изборну кампању, који ће трајати од 8. до 16. децембра, као и буџет за организовање избора у износу од 556.482 евра, а израђен је и оперативни план за надгледање избора, Приштина свесно превиђа чињеницу да криза на северу може да ескалира до несагледивих размера, јер од 21. новембра треба да крене наплата казни од 159 евра возачима који своје четвороточкаше не буду пререгистровали. Приштина се оглушује и о свакодневне жалбе грађана због бруталности специјалних јединица полиције Росу, који наоружани дугим цевима, с фантомкама пресрећу људе, а несигурност је дошла дотле да се многи житељи с првим мраком затварају у куће и само се крећу они које тешка невоља натера да потраже помоћ лекара.

Да на изборима неће учествовати, саопштила је и најбројнија српска политичка партија на Космету, Српска листа формирана 2013. која је на досадашњим локалним и парламентарним косовским изборима добијала више од 95 одсто гласова. Огласила се и Канцеларија за Косово и Метохију наводећи да „Приштина никаквим уценама и претњама неће успети да заплаши Србе који су напустили приштинске институције”, као и да избори у општинама на северу „немају никаквог смисла и да су осуђени на пропаст”.

У таквој ситуацији из Приштине очекују да се на изборима 18. децембра кандидују представници других српских партија, које иначе на прошлим парламентарним косовским изборима нису освојиле ниједно посланичко место. На састанцима у уторак председница привремених институција Вјоса Османи и чланови владе разговарали су са Ненадом Рашићем, лидером Прогресивне демократске странке, и са председником Партије косовских Срба Александром Јаблановићем. Рашић за „Политику” каже да је у разговорима са представницима привремене  централне косовске власти тражио да се превремени избори одложе.

„У свим разговорима, које сам током претходних дана имао, почев од председнице Османи до заменика премијера Куртија, јер је он био одсутан, молио сам да се избори одложе на неодређено време. Објаснио сам им да уколико се не реши питање пререгистрације, 21. новембра може да дође до таквих сукоба које је немогуће контролисати. Сукоби који неће бити само локалног карактера већ би се проширили на цело Косово, али и регион. Рекао сам им да је ситуација много драматичнија него што они мисле”, наводи Рашић уз напомену да је тражио да „косовска влада донесе одлуку о одлагању избора на неодређено време, јер такву одлуку она може да донесе, само ако хоће”.

Александар Јаблановић, председник Партије косовских Срба, некадашњи члан Српске листе и бивши министар у косовској влади, на телефоне познате „Политици” није одговарао, али је у уторак приликом састанака у Приштини ситуацију назвао компликованом и навео да за организацију избора на северу Косова треба да постоји јасна и тесна координација са Владом Србије. „Оно што сада могу да вам кажем као човек који долази са севера Косова јесте да је расположење већине грађана севера, односно Срба, да сада не треба да буде избора”, казао је Јаблановић.

Да подсетимо, први локални избори на северу Космета одржани су у новембру 2013. године, само неколико месеци од потписивања Бриселског споразума, чиме су представници српског народа испунили једну од преузетих обавеза. За разлику од тога Приштина ни до данас није формирала Заједницу српских општина, а најновије тензије проузроковала је и једностраном одлуком о обавезној примени РКС регистарских таблица и слањем јединица Росу на север, након чега су Срби напустили институције.