Вашингтон и Брисел брине руско-алжирски савез

„Пустињски штит 2022”, прва копнена војна вежба армија Русије и Алжира на тлу водећег афричког извозника гаса, започета је ове седмице (16–28. новембар) у бази Хамагуир, на око 50 километара од границе са Мароком. Званично најављена из Москве почетком априла, с почетка „специјалне војне операције” Русије у Украјини, здружена антитерористичка вежба око 200 руских и алжирских војника, бременита је геополитичком симболиком.

Са једне стране, руско-алжирски „Пустињски штит” уприличен је на војном полигону у ретко насељеној провинцији Бешар, који су Французи, у време колонијалне управе том северноафричком земљом годинама користили за софистицирана тестирања разноврсних армијских арсенала.

Ова руско-алжирска војна копнена увежбавања, догађају се при том, само неколико дана након што је шеф Јелисејске палате, Емануел Макрон, објавио званични крај неуспешне, вишегодишње војне мисије Париза („Баркане”), у суседном Малију. Уз то, актуелна војна вежба у бази Хамагуир одвија се недуго након „Афричког лава”, здружене војне вежбе САД и Марока (у септембру) надомак границе те северноафричке земље са Алжиром. Два суседа у Магребу, Алжир и Мароко, одавно се, најблаже речено, не слажу о политичкој судбини провинције коју Рабат назива „мароканском Сахаром”, области која, према обавештеним изворима, између осталог, поседује баснословни фосилни енергетски потенцијал. У међувремену, „Пустињски штит” је од посматрача већ проглашен „највећим војним маневрима” две земље од успостављања армијске сарадње Алжира и некадашњег Совјетског Савеза.

Колико је Русији као и Алжиру војна сарадња значајна данас, као и у будућности, сведочи низ већ обављених практичних увежбавања две армије у последње време. Иначе, прва заједничка војно-тактичка увежбавања Алжираца и Руса у овој деценији изведена су прошлог октобра на терену Северне Осетије.

Колико ове године у септембру, један руски миноловац  пристао је у алжирску луку Џиџел, где је учествовао у здруженој вежби са бродовима алжирске морнарице. Истог месеца, око 200 војника из Алжира били су једини афрички учесници руске војне вежбе „Восток 2022”, а затим су се у октобру два руска ратна брода „Стојки 545” и „Сообразитељни 531” задржали у водама Алжира четири дана на поморском маневру са два ратна брода медитеранског домаћина. „Ови маневри Русије и Алжира су рутина и нису усмерени против иједне треће земље”, истакла је у октобру Марија Захарова, портпарол руског МИП-а.

У новембру су Руси и Алжирци прешли на копнено усаглашавање антитерористичких дејстава против још званично недефинисаног противника.

„’Пустињски штит’ је потврда дубине стратешког партнерства између Москве и Алжира”, пренео је Спутњик изјаву Алела Бутељде, заменика председника алжирског парламента.

У Вашингтону и Бриселу, јавне демонстрације учвршћивања војног „савеза” Москве и Алжира, а поготово то што северноафричка чланица ОПЕК-а набавља велике количине ратног арсенала, изазивају све приметнију нелагоду. Крајем лета, 27 чланова америчког Конгреса (из редова и демократа и републиканаца) упутили су писмо председнику САД Џозефу Бајдену са захтевом да стави Алжир под санкције због куповине руског оружја. Колико би Вашингтон био спреман да одреагује на ову иницијативу није јасно, ако се зна да су САД тренутно највећи директни спољни инвеститор у Алжиру.

Са ове стране Атлантика, 17 посланика Европског парламента је ових дана, у писму Урсули фон дер Лајен изразило „дубоку забринутост” због блиских економских и политичких веза Алжира са Русијом, захтевајући при том ревизију споразума о сарадњи ЕУ са том афричком земљом.

Алжир је иначе у два наврата приликом гласања Генералне скупштине УН о специјалној војној операцији Русије у Украјини остао уздржан. Колико би војно-политички односи Русије и Алжира могли даље јачати биће јасније након најављене децембарске посете алжирског председника Абделмаџида Тебуна Москви (првобитно је била заказивана за јун). У припреми сусрета Тебуна и Владимира Путина спомиње се сада и могућност нових руских војних испорука Алжиру у вредности од десетак и више милијарди долара, које, према руским медијима, укључују подморнице, СУ-57 „стелт ратне авионе”, противваздушни ракетни систем С-400 и други најмодернији ратни арсенал.