Рат у каблу

У последњих десетак година објавио сам више десетина текстова у којима сам писао о последицама лошег Закона о електронским медијима. Упозоравао сам да ће накарадним законом, којим је омогућено да оператори буду и емитери, бити нанета огромна штета домаћим телевизијама, али и држави.

Иако је нацртом закона који је отишао у Брисел та могућност била искључена, вештим лобирањем компаније која је била у власништву тада моћног бившег шефа Ције Дејвида Петреуса, у Београд се вратио преправљени закон који је тадашњем ККР-у омогућио да без пардона поткрада Србију.

Они годинама крше све медијске законе и своје прекограничне канале представљају као легалне телевизије, иако се од 2014. године ти канали налазе у сивој зони заправо су то пиратске телевизије, које у Србији раде без дозволе регулатора, не поштујући ниједан домаћи закон.

Све то им је омогућио регулатор. Дакле, РЕМ је директан саучесник у овој нечасној работи за коју држава Србија већ дуго нема одговор. У више наврата сам то написао и сада понављам: ако државни органи буду радили свој посао по слову закона, онда ће они који су кршили закон завршити иза решетака.

Штета која је нанета буџету Србије и пореским обвезницима због тога што телевизије у власништву „Јунајтед групе” у Србији раде на црно мери се стотинама милиона еура.

Доласком Владимира Лучића на чело „Телекома”, ова до тада посрнула компанија се пробудила и неприкосновени монополиста и господар медијске индустрије у Србији „Јунајтед група” је кренула контраофанзиву и жестоку кампању против „Телекома”, оптужујући новог директора да је ту постављен са циљем да уништи конкуренцију.

Пратећи шта пишу и говоре медији у власништву „Јунајтед групе”, могао бих и да им поверујем да се конкурент служи свим и свачим да би преотео кориснике и гледаоце. Када би бар једанпут објаснили како је могуће да Нова С, Н1 или Спорт клуб буду прекограничне телевизије, ако своје програме емитују из Београда.

Или да ме демантују ако ја грешим кад тврдим да се ниједан од ових канала не емитује у Луксембургу, јер би само у том случају те телевизије могле да буду прекограничне.

Тако бисмо знали како приказују (или уопште не приказују) приходе од бројних реклама које се емитују на овим каналима, иако је Законом о оглашавању забрањено оглашавање на прекограничним каналима.

Пошто је Нова С конкурисала за пету националну фреквенцију, верујем да је та телевизија уписана у регистар јавних гласила.

Ако је то тачно, да ли то значи да се нешто мења? Да ли ће, ако добије дозволу, коначно једна телевизија из овог царства бити домаћа или ће свемоћни РЕМ и даље телевизију која емитује програм из Београда третирати као прекограничну и, као и до сада, без обавеза да поштује законе Србије?

И ово ће интересовати грађане: дистрибутер СББ исплаћује надокнаду својим телевизијама, иако је у питању исти газда, па то изгледа, што би народ рекао, као пребацивање новца из једног у други џеп.

Било би логично, али за те канале није, да те телевизије плаћају надокнаду РЕМ-у, као и СОКОЈ-у, ОФПС, организацији ПИ, јер они штите права аутора чија се дела емитују на тим телевизијама.

И на крају – док је на Спорт клубу ишла Енглеска лига, на коју су, с правом, били поносни, а преноси су били у терминима када се играла и наша Суперлига, што је било погубно за наше клубове, ја сам био на мрежи СББ.

Сада сам на МТС-у, али ме занима како сада није више добро да грађани у Србији то гледају, посебно што се термини преноса Енглеске лиге сада не поклапају са нашом Суперлигом?

Откуд сад то да Енглеска лига више не ваља?

Прочитах негде да је неки посланик предложио да се тражи заштита за „Јунајтед групу” од Европске уније због нелојалне конкуренције „Телекома”. Ако већ шаљу то писмо, ваљало би да у њему напишу да од 2014. године канали у власништву „Јунајтед групе” нису регистровани у Србији, да немају ПИБ, да нису порески обвезници, нису уписани у регистар јавних гласила и да крше све медијске законе.

Увек сам сматрао добрим вицем када неко у Србији себе назове „слободним и независним медијем”. Примећујем да уредници и новинари телевизија и других медија у власништву „Јунајтед групе” воле да се хвале да они имају сву слободу у одлучивању шта ће да кажу и напишу, а не њихов газда.

Пошто сам годинама био власник и сам одлучивао шта ће се емитовати на тој телевизији, сетих се једног тренера који је тренирао Обилић у време када је Аркан газдовао тим клубом.

Питао сам га да ли стварно он саставља тим, а он је био духовит: „Наравно, ја увек играчима прочитам списак ко ће играти.”

Новинар