Трговински мегдан Немачке и Америке

Они који верују да ћемо дозволити да се Немачка распадне као индустријска локација, нису узели у обзир немачку индустрију. Бићемо и остати јака земља. Следеће године свакако ће доминирати индустријска политика. Европа (на амерички Закон о смањењу инфлације) мора одговорити стварањем атрактивног инвестиционог окружења. Берлин на том путу тесно сарађује са званичницима у Бриселу и савезницима у Паризу. Има још неколико недеља пре него што постане прекасно да се реагује на изазове које доноси тај амерички закон, изјавио је немачки вицеканцелар и министар економије Роберт Хабек.

Он је овим речима објаснио политичку позицију Берлина пред следећу рунду двогодишњегeг форума трансатлантског Савета за трговину и технологију 5. децембра у Вашингтону. Хабек је овом приликом, на годишњој конференцији немачких индустријалаца, најавио да ће Берлин здушно радити на томе да Немачкој обезбеди позицију за „пословне локације, стварајући услове који омогућавају индустрији да остане овде, производи и ту ствара вредност, као и да организује јачање будућих робних тржишта у Немачкој”.

Ово обећање стиже у деликатном тренутку, кад анкета Асоцијације немачких индустријских комора открива да осам одсто упитаних разматра измештање производње негде другде. Првенствено због папрене цене енергената у Немачкој. На пример у САД, где шведска фирма „Нортволт” – кључна у подршци производњи батерија за електрична возила „Фолксвагена” и „Бе-Ем-Веа”, најављује проширење својих индустријских погона. „Претња од егзодуса индустрија је реална”, указао је ових дана Зигфрид Расвурм, председник Удружења немачких индустрија БДИ.

У позадини индустријске сеобе појединих кључних немачких и других фирми из ЕУ у САД ове јесени налази се примамљива понуда коју доноси нови амерички Закон о смањењу инфлације (усвојен у августу, а ступа на снагу 1. јануара 2023.) који ће тамошњој привреди на располагање ставити 369 милијарди долара олакшица, у секторима од тешке до авио-индустрије. Европљани су од летос у више наврата јавно поручивали Американцима да тим законом крше правила Светске трговинске организација (СТО), али Вашингтон не показује знаке одустајања.

У овом тренутку с ове стране Атлантика још се надају да ће примедбе које су ставили на девет одредница новог америчког закона (односе се на програме субвенција вредне 231 милијарду долара) бити уважене у Вашингтону. Роберт Хабек тим поводом није оптимиста.

„Решење се мора наћи у следећих неколико недеља, иначе ћемо бити принуђени да идемо другим путем”, упозорио је немачки вицеканцелар на недавном форуму дневника „Зидојче цајтунг”.

Који би то пут могао бити? „Европа мора да уради свој домаћи задатак. Неопходан је наш робустни европски одговор. Француска и Немачка ће стратегију тим поводом разрадити заједно”, најавио је Хабек. У оквиру те стратегије, Берлин најављује да ће, мимо оних 200 милијарди евра које је већ зацртао за санирање енергетске кризе до 2024, убрзати рад на државној помоћи (тј. субвенцијама) привреди. Како ће се то слагати с антипротекционистичким правилником Светске трговинске организације, остаје да се види.

У неизвесности око даљих трговинских односа ЕУ и САД, Брисел не седи скрштених руку још од септембра, кад је предложио стварање „Европског сувереног фонда” као „адекватног финансијског оруђа за суочавање с растућим глобалним трговинским изазовима”. Европска комисија покренула је јуче „Европску платформу чистих технологија”, која има циљ да пружи подршку кључних индустрија ЕУ у области соларне и енергије ветра, као и производњи електролизерa, топлотних пумпи и електричних мрежа”, објавио је Тјери Бретон, европски комесар за домаће тржиште.

Колико у ЕУ имају новца и чврстине за надгорњавање с баснословним америчким пакетом подршке домаћој приведи, биће јасније већ око Нове године.