Најбоља игра на растанку

Од извештача „Журнала”

Пекинг, 19. августа – Одбојкашице Србије су окончале учешће на 29. летњим олимпијским играма у четвртфиналу поразом од Кубе с 3:0 (26:24, 25:19, 26:24). Меч је трајао 74 минута, али је за разлику од претходна три максимална пораза у групи (Бразил, Италија и Русија), овај уследио после најбоље игре изабраница Зорана Терзића у Пекингу. На жалост, с друге стране мреже стајала је снажна Куба, троструки олимпијски победник, која није имала милости према вицешампиону Европе и бронзаној селекцији с последњег светског првенства.

Игром и залагањем Српкиње су у овом мечу заслужиле бар један сет, али им је овог пута и срећа окренула леђа. Она, кажу стари, прати храбре и треба да се заслужи, а јуче је била уз Кубанке. Питање је чак и како би се овај меч завршио да су наше одбојкашице први сет решиле у своју корист, али све то сада потпада под оно „шта би било кад би било“.

У најважнијим моментима и првог (после 23:23) и трећег сета (водиле Српкиње и 23:21), Куба је имала довољно снаге, знања и већ поменуте среће, да се на прави начин извуче. У трећем јој је знатно помогла и наша репрезентација с две грешке у првом нападу (Николић, па Читаковић).

На крају меча је уследила још једна лепа слика. Препуна Палата спортова, свих 12.500 гледалаца, који су током меча махом били уз одбојкашице Србије, овацијама су испратиле наше играчице, које су им, хтеле то оне да признају или не, остале дужне на овом турниру, јер нису приказале ни пола од онога што знају. Штета.

Кубанке ће, с друге стране, после бронзе у Атини и претходна три злата (1992, 1996, 2000), у наставку играти и за своју пету узастопну медаљу на олимпијским играма. То је до сада, у женској конкуренцији, пошло за руком још само Совјетском Савезу, који је од 1964. до 1980. освојио пет медаља (три златне и две сребрне), а можда би и шесту, али због бојкота нису отишле у Лос Анђелес.

За српску селекцију, за ову сјајну и изузетно младу генерацију, која већ три године припада светском врху, пето место на Играма представља велики успех и остварење свих планова, зацртаних пре доласка у Пекинг. Било би лепо кад би и овај турнир представљао додатни мотив, јер ће, вероватно, „дан после“ свима бити јасно да су могле много више. Остаје нам да верујемо да су у Пекингу научиле још једну важну лекцију, па да ће у Лондону 2012. јуришати на медаљу.

– Одиграли смо најбољу утакмицу на овом такмичењу међутим, нисмо као Куба, играли тако током целог турнира. Најпростије речено због тога нисмо ни заслужили ни да се квалификујемо у полуфинале, – казао је селектор Зоран Терзић. – Мислим да не би било спортски поштено да у једној овако важној утакмици, после серије слабих издања, победимо једног великог противника који је заиста цео турнир одиграо на врло високом нивоу.

Капитен Весна Читаковић-Ђуришић је подвукла црту:

– Дуел је протекао у великој борби. Дале смо све од себе, али смо опет направиле пар глупих грешака. Све у свему драго нам је што смо биле део Олимпијских игара.

Јелена Николић је казала следеће:

– Немам за чиме да жалим, ово је био наш максимум у овом моменту. Разлог зашто није могло више открићемо касније. Честитам својој екипи на борбености на свим утакмицама. Против Кубе смо одиграле јако. Одлучиле су две лопте и то је велика лекција за нас.

Маја Огњеновић је завршила олимпијски турнир с оваквим размишљањем:

– У првом сету смо имале лепу прилику да започнемо утакмицу као што нисмо никада до сада. Онда би нам све било много лакше, јер се испоставило да смо помало индиспонирано ушле у тај други сет. Опет нисмо дошле до наше игре. У трећем сету смо водиле с 23:21, два поена у завршници су велика предност али опет су Кубанке ухватиле прикључак. Испоставило се, на жалост, да је ово наш максимум и да је очигледно успех што смо ушле међу осам екипа. Не оспоравам наше медаље, али је очигледно да су све ове екипе сазреле за ове две године или годину. Остаје жал, мада сам сигурна да је свака играчица пружила свој максимум, иако, можда, у неким тренуцима није изгледало тако. Честитала бих од свег срца свим одбојкашицама и стручном штабу, јер само ми знамо колико је било тешко, колико је зноја, труда, суза уложено у све ово. Завршила се ова прича помало без везе, иако смо часно изгубиле од Кубе. Али смо стварно извукле добре поуке.

Јована Бракочевић истиче ово:

– Кубанке стварно играју фантастично. После она три пораза можда је било мало незахвално тражити да се одједном дигне, ишчупа, нешто што не штима. Ипак смо донекле то урадиле, али нисмо награђене победом, што је можда и нормално. Олимпијске игре су, заиста, велико такмичење, све земље представљају њихови најбољи спортисти, игра се за најпрестижније медаље. Показати тако бледо издање у она три меча је такво искуство које не сме да се понови. Сада знамо где смо грешиле, знамо да следећи пут, а надам се да ће га бити, то нећемо себи да дозволимо. Не само на олимпијским играма, него на било којем такмичењу, великом, малом, у сваку утакмицу треба ући максимално концентрисано.

Стефан Вељковић је навела следеће:

– Ово је била наша најбоља утакмица. Пружиле смо максимум, али смо, на жалост, изгубиле. Што се тиче олимпијских игара мислим да смо могле много више. Можда није било ни среће.

Дворана: Палата спортова. Гледалаца: 12.500. Судије: Ал Нама (Катар), Кун Те Ким (Кореја).

СРБИЈА: Николић 15, Бракочевић 16, Ђерисило-Станковић 6, Крсмановић 2, Молнар, Весовић, Огњеновић 4, Читаковић-Ђуришић 5, Симанић, Малагурски, Вељковић 3, Ћебић. Селектор: Терзић.

КУБА: Руиз 12, Сантос 10, Кариљо 12, Рамирез 10, Ортиз, Санчез 6, Ерера, Меса, Калдерон 11, Каркасес, Сили, Барос. Селектор: Пердомо.

Игор Јагличић

-----------------------------------------------------------

Одбојкашице нису биле импресиониране Играма

Од извештача „Журнала”

Пекинг, 19. августа – Наше одбојкашице су завршиле учешће на Олимпијским играма у Пекингу. Селектор Зоран Терзић је дао кратак преглед шта се дешавало у екипи, од неодласка на свечано отварање, па до четвртфинала:

– На отварање су играчице желеле да иду, као и сви ми уосталом, јер је то велики догађај. Због раног термина утакмице против Казахстана која нам је следила, а била је одлучујућа за пласман у четвртфинале, одлучио сам да не идемо. Није било, бар колико ја знам, никакве љутње, једноставно то су прихватиле као и сваку другу одлуку на коју имам право. А што се тиче других несугласица, у сваком тиму, у свакој групи, нормално је да их има, али као што сви добро знају, ова екипа са овим стручним штабом функционише доста дуго, без било каквих проблема и трзавица. Тако ни овог пута није било ништа што би могло да буде занимљиво за штампу.

О томе колико је прво учешће на олимпијским играма утицало на наше играчице Терзић има следеће мишљење:

– Оног момента када смо обезбедили пласман у четвртфинале дошло је до претераног опуштања, па је то изазвало слабије игре у три утакмице које нам са резултатске стране нису ништа значиле, али које је требало одиграти са много више жара и жеље управо због овог четвртфиналног меча. Мислим да нису биле импресиониране Олимпијским играма. Јесте да први пут учествују, али већ су искусиле велика такмичења попут Светског и Европског првенства.

И. Ј.

-----------------------------------------------------------

Одбојкашице се враћају 25. августа

Одбојкашице Србије враћају се у домовину 25. августа, са остатком наше олимпијске делегације. Српкиње ће добити само неколико слободних дана, јер већ 4. септембра крећу у Немачку, на мини-припреме за турнир Квалификација за светски Гран-при.

Познато је да ће наше одбојкашице од 16. до 21. септембра у руском граду Омску играти већ поменуте квалификације, на којима ће учествовати и селекције Италије, Немачке, Француске, Холандије и Русије. Три првопласиране селекције избориће пласман на Гран-при 2009. године.

-----------------------------------------------------------

Скок на 5. место светске ранг-листе

Пласманом на 5. место, одбојкашице Србије начиниће и скок на светској ранг-листи, па ће са шесте позиције, на којој су тренутно, после Олимпијских игара заузимати пето место.

И ово је најбољи пласман српске селекције у историји, дакле још један репер, којег су поставиле „Читаковићева и другарице“.

На прве четири позиције остаће селекције Бразила, Русије, САД и Италије, а Кинескињама недостају бодови са Светског купа, за још виши пласман.

Средином септембра, највероватније у Риму, уследиће и жреб квалификација за Светско првенство у обе конкуренције (континенталне квалификације), а како сада ствари стоје и одбојкаши и одбојкашице Србије биће носиоци и наравно директни учесници треће, последње рунде квалификација.