Долазак Сија у Ријад под будним оком Вашингтона

Престолонаследник Мухамед бин Салман угостиће ове недеље кинеског председника Си Ђинпинга у деликатном тренутку за америчко-саудијске односе, који никако да се стабилизују од уласка Џозефа Бајдена у Белу кућу.

Иако још није обелодањен тачан дан доласка кинеског лидера, према сазнањима Ројтерса, који се позива на дипломатске изворе, делегација друге највеће економске силе, коју предводи Си, треба сутра да допутује у Ријад. Већ у петак, 9. децембра, Саудијска Арабија биће домаћин и кинеско-арапског самита.

Владар највећег светског извозника нафте, који се на велика врата вратио на међународну сцену после убиства новинара „Вашингтон поста” Џамала Хашогија 2018, које је изазвало гнев САД, сада покушава да ојача нарушену репутацију у улози амбициозног лидера арапског света. Принц Бин Салман ће на самиту с кинеским председником окупити владаре из блискоисточних земаља и са севера Африке.

„Ниво заступљености зависи од сваке земље, а очекује се да ће присуствовати многи арапски лидери, док ће други послати барем своје министре спољних послова”, рекао је за британску агенцију један од арапских дипломата.

Сијев долазак на Арабијско полуострво биће под будним оком Вашингтона, поготово што Ријад шаље сигнал да хоће самостално да кормилари у све немирнијем поларизованијем глобалном поретку не обазирући се на жеље западних савезника.

Посета и самит долазе у време затегнутих односа између саудијске краљевине и САД због одлуке ОПЕК-а плус да смањи производњу нафте за два милиона барела дневно, супротно захтеву Бајденове администрације, али и одлуци Ријада да не попусти притиску Беле куће и изабере „праву страну” у сукобу Вашингтона с Кином и Русијом.

У ситуацији кад Пекинг отворено лобира за коришћење своје валуте (јуан) у трговини, Ријад је раније запретио да ће одустати од трговине нафтом у доларима ако се буде суочио с америчким законима и могућим тужбама против монопола којима могу бити изложене чланице ОПЕК-а.

За Пекинг енергија ће бити главно питање током посете Си Ђинпинга Саудијској Арабији. Како пише „Саут Чајна морнинг пост”, Сијев долазак у Ријад могао би да буде још један корак ка ширењу на запад Шангајске организације за сарадњу, коју практично предводи Пекинг. Кина хоће да ојача везе с арапским земљама у тренутку када САД све више окреће леђа Блиском истоку.

САД ће за сада остати главни партнер за арапске земље у Персијском заливу, пре свега из безбедносних разлога. Али, у време глобалног комешања Ријад покушава да исцрта контуре нове спољне политике, која ће послужити за трансформацију земље у времену кад свет убрзано окреће леђа фосилним горивима.

Саудијска Арабија, као највећи снабдевач Кине нафтом, све више продубљује економске односе с Пекингом. Ријад, али и Абу Даби, у све већој мери купују кинеску војну опрему, а једна саудијска фирма потписала је и уговор с кинеском компанијом за производњу наоружаних дронова у краљевству. Вашингтон је иначе све забринутији због ширења кинеске 5Г технологије у земљама Персијског залива и покушаја улагања у осетљиве инфраструктурне пројекте као што су луке.

„Ријад ради у складу са стратешким прорачунима да мора да се прилагоди Пекингу, јер је Кина сада незаобилазан економски партнер”, каже Ајхам Камел, шеф за Блиски исток и северну Африку у „Еуразија групи”.

Очекује се да ће Си имати раскошан пријем у Ријаду, сличан оном који је припремљен за Доналда Трампа 2017. године који је дочекан фанфарама због склапања послова за америчку војну индустрију вредних 100 милијарди долара. Све ће бити помпезније, за разлику од посете америчког председника у јулу ове године. Бајденова „авантура” у Саудијској Арабији није изгладила размирице између две земље. Приликом сусрета Џозеф Бајден и Мухамед бин Салман се тада нису руковали, већ само ритуално „куцнули” песницама.

Иако се чини да везе Саудијске Арабије са Кином расту „много брже” него са САД, реални односи нису упоредиви, објашњава Џон Алтерман, директор програма за Блиски исток у вашингтонском Центру за стратешке и међународне студије.

„Односи Саудијске Арабије с Кином су бледи у односу на оне са САД у погледу сложености и интимности”, истиче Алтерман.