Понедељак, 06.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОЛЕМИКА

Некритичност умишљеног бранитеља слободе

(Фото Н. Марјановић)

Реаговање на текст социолога Бориса Јашовића „Низ длаку непријатељима слободе”, „Политика”, 22. новембар

Срдити бес због указивања на његово скоро комично уживљавање у прометејску улогу спасиоца човечанства од поробљавања, Борис Јашовић изражава ватрометом саморазголићујућег етикетирања, рецимо како сам „преспавао пандемију”, да га засипам „приземним подметачинама”, да сам срочио „неку врсту ауторизованог пасквилопамфлета у којем се ређају подметања, ниски ударци и дифаматорске конструкције” и сл. Шта се крије иза те празњикаве експлозије бурних и бујних емоција лишених правих аргумената?

1. Нећу оспоравати Јашовићева „открића” која превазилазе границе прихватљивог расуђивања, рецимо да су „и вакцинисани и невакцинисани подједнако (не)опасни по друге” (дакле, у заблуди је цела медицинска наука), да су вакцине против ковида 19 „прерано пуштене у оптицај” (то би већ била злотворска завера глобалних размера), да СЗО „поседује глобалну моћ да уводи ванредна стања” (та организација има само саветодаван карактер), да „несавесни лекари… спроводе наметнуте им догме и директиве” (испада да су сви такви, јер без њих систем не би могао да функционише) итд. Овом надобудном критичару ни бог лекарства Асклепије (Ескулап) није до појаса, а ту се већ губи основа за сваки смислени разговор.

2. Уздржавам се и од опширнијег коментарисања Јашовићевог гротескног осећаја омнипотентности са којом се обрушава на домаће и међународно право. Не потресам се што ми пребацује како наводно нисам прочитао члан 20 Устава на који се позивам, јер ме испуњава задовољством што га на исти начин као ја тумаче наши најпознатији правници – бар двоје у штампи (Весна Ракић Водинелић и Зоран Ивошевић), а више њих на мање експлицитан, али недвосмислен начин (укључујући две бивше председнице Врховног суда и неколико професора Правног факултета). Пребацујем му, међутим, што покушава да оспори јасну одлуку нашег Уставног суда да обавезна вакцинација није у супротности са људским правима, што игнорише исту такву одлуку Европског суда за људска права и што покушава да замени тезе увлачењем у расправу председника Бајдена који се сусрео са сасвим различитим проблемом. Као и у претходном примеру, реч је о наполеонском доживљају себе, а „Погледи” нису место за потребно „приземљење” таквих величина.

3. Задржаћу се на опсесивној потреби мог опонента да до бесмисла апсолутизује људске слободе и „права на слободно располагање сопственим телом”. Видим то превасходно као позерство једног салонског бунџије, бар док не заоре друмове или не подигне шатор на авионској писти. Он добро зна не само да је слобода појединца ограничена правима и слободама ближњих, већ и да држава намеће ограничења несвесним појединцима чак и ако могу само себе да угрозе, за шта је пример везивање појаса. Да је Јашовић доследан себи и спреман да не испадне лицемер, читали бисмо у штампи о чудаку енти пут искљученом из саобраћаја због слободно клатеће копче појаса изнад свог увета.

Срчани болесник може, али не мора да узима лекове, али је у целом цивилизованом свету обавезно лечење заразних болесника. Судски се гоне грађани који крију да имају туберкулозу. а личило би на спрдњу када би одбили лечење као, како занесено пише Јашовић, „атаковање на физички и психички интегритет појединца”. Он би у име „слободе располагања сопственим телом” могао да оде у тропе без вакцине против жуте грознице, али би у повратку морао да проведе 10 дана у изолацији.

Познати су примери претпостављеног индексног случаја сиде у САД, стјуарда „Ер Канаде” Гаетана Деге, који је доживотно конфиниран зато што није хтео да се одрекне својих промискуитетних хомосексуалних навика, наше „тифусне Елзе”, која је мењала име да би могла да ради као куварица, мада јој је то као уринарном клицоноши било забрањено, да не помињемо многе хиљаде људи који тренутно проводе време у карантинима широм света.

4. Како се види из Јашовићевог тока мисли, неконтролисани гнев није савезник здравог разума: „(Л)ично познајем људе којима су вакцине помогле, оне којима су оставиле трајне последице али и оне који су нажалост преминули након вакцинисања. Да ли ће неко одговарати због тога?” Прво, зашто би било ко одговарао због Јашовићевог познавања људи којима су вакцине помогле? Друго, да ли је сигуран да су вакцине некоме „оставиле трајне последице” ако се примењују мање од две године? Треће, ако заиста познаје такве људе, мора да зна много стотина или хиљада пута више особа које су захваљујући вакцинацији поштеђене дуготрајних последица болести (камо докторима хвала). Четврто, да ли је само последица бежања из школе што мој опонент не прави разлику између „након”, односно „после” и „због”. Много људи је умрло после шишања, али то не значи да их је убио фризер.

5. На истој линији спорне мисаоне доследности су већ поменуте „дифаматорске конструкције” у које „Радовановић умаче своје отровне стрелице за које верује да су убојите”. Ако мој критичар већ тврди да су стрелице отровне, оне морају бити и убојите (или је он заговорник постојања неубојитих отрова).

6. Наведимо још један пример Јашовићевог рата против логике: „Далеко је више оних савесних лекара који се боје да јавно искажу шта стварно мисле о пандемији, вирусу и вакцинама”, а страх им, гле чуда, уливају „неки Радовановићи”. Оставимо по страни Јашовићеву опседнутост врло старим човеком, махом присутним још само по разним службеним црним листама, па се запитајмо како је овај социолог мерио савесност лекара које је бојажљивост натерала да буду несавесни. Поново оксиморон.

7. Да ли је моја „погрешна конструкција” да је Јашовић противник вакцинације када га је у болничкој постељи обасјала „истина” (како год да је до ње дошао) о подједнаком односу вакцинисаних и невакцинисаних пацијената, уз следствено детињасто спроведен индуктивни процес закључивања? Брани ли он поступак чији смисао верује да је оповргао? Дакле, не тврди да су вакцине безвредне, него је само то „доказао”.

8. Када напише да су „у Британији и Италији исплаћене прве одштете због смрти изазване вакцином против ковида 19”, Јашовић би морао да зна да ни у једном случају није доказана узрочно-последична веза, већ да она није могла да се искључи. Разлика је суштинска. Сваки медицински поступак може трагично да се заврши, али је поента у томе да стручни, паметни и савесни људи ту околност узимају у обзир када одлучују о неопходности вакцинације.

О овом месији и његовим громопуцателно саопштаваним „открићима” могао би да се напише читав есеј, али дозвољени простор захтева да се стави тачка.

Епидемиолог, редовни професор Медицинског факултета у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Александар С.
Професор у исти кош ставља невакцинисане и заразне. Ја се нисам вакцинисао и још увек нисам ухватио ковид. Даље, дотични није у току јер је и сама директорка ''Фајзера'' признала пред ЕП да нису тестирали на стерилишући имунитет. Аргументи професора су небулозни колико и њени кад је рекла да су морали да се крећу ''брзином науке''. Гомила речи без икаквог смисла.
paja
Bravo profesore. Siti smo raznih praznovernih ravnozemljaša koji samo truju i zagadjuju prostor.
Александар С.
Добро, објасните ви мени, пошто сам ја празноверни загађивач равноземљаш, где су вам подаци о ефикасности ''Синовака''? То је била најприступачнија опција у Србији и одобрено уље помазања за ковид секту, а и СЗО признаје да нема никакве податке о ефикасности. Кина закључава десетине милиона док ја ово куцам.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.