Златни дочек сребрног олимпијца

Хиљаде Београђана, уз усклике одушевљења, дочекале су синоћ после 22 часа, испред Старог двора најуспешнијег српског пливача Милорад Чавића који је у домовину донео сребро са Олимпијских игара у Пекингу. Када је изашао на балкон Скупштине града, засут шареним конфетама, са свих страна чуло се клицање „Милорад Чавић” и „Србија”. Потом се, уз осмех, не скривајући узбуђење, попео на ограду терасе машући навијачима и показујући сребрну медаљу.

– Овакву нервозу и трему нисам осећао чак и док сам на Олимпијским играма пливао поред Мајкла Фелпсау финалнојтрци. Пре три дана, када ми је уручена медаља мислио сам да ми је то најсрећнији тренутак у животу, а сада видим да је овајдочек много пријатнији од тог момента. Овакво слављеи добродошлицу могу да организују само Београђани. Само у Србији спортиста може на прави начин да осети каква је част освојити олимпијску медаљу.Не зна то ниједан спортиста из других земаља, неће то никада сазнати ни они који су освојили осам златних медаља. Ви сте ми улили највише снаге, хвала вам – казао је Чавић онима који су приредили величанствени дочек, на коме су били Борис Тадић, председник Србије, и Драган Ђилас, градоначелник Београда.

Као најновији становник Београда, како је рекао са осмехом на лицу, поздравио је своје суграђане који су му одговорили: „Браво, мајсторе”. 

Нигде у свету, каже Чавић, није срео овакву публику. Водитељи програма упитали су га да ли је сада, са одличјем, пребродио познати проблем са несаницом.

– Сада ми је лакше да спавам са медаљом – открио је Чавић, а затим је публика почела да скандира „Косово је срце Србије”. Српски пливачреаговао јеуз одобравање и додао да му је остварен највећи сан – да донесе прву олимпијску медаљу у историји Србије.

– Нико више не може да тврди да ли је Американац Мајкл Фелпс, освајач златне медаље у финалу, био вредан овог престижног трофеја. Надам се да ћу следеће године ја Србији донети злато, али не са једном стотинком него обарањем светског рекорда – обећао је Чавић.

Позвао је затим публикуда поздраве, како је рекао, шампиона Новака Ђоковића. Громогласни усклици упућени су одбојкашима, ватерполистима и свим нашим такмичарима у Пекингу.

– Показао сам славном тенисеру своју медаљу онога дана када је он освојио бронзу. Нисам то учинио да бих се хвалио, него да бих га подстакао и указао му поштовање, као једном од најуспешнијих српских спортиста – рекао је Чавић.

Наш пливач захвалио јесвом америчком тренеруМајклу Ботому на постигнутом успеху и назвао га другим оцем. За свој успех „окривио је” и свог менаџера, пријатељаи тренера из СрбијеПредрага Поповића који се потом нашао на балкону Старог двора. Уз загрљај њих двојице публика је поново одушевљено клицала „Милорад Чавић” док је београдским небом шарао ватромет.  

---------------------------------------

„Чаво, легендо”

„Наши шампиони злата вреде”, „Чавићу, царе, хвала ти”, „Чаво, легендо”, „Чавић је Србија”... само су неке од парола које су се њихале у рукама високо подигнутим изнад глава суграђана који су повицима и аплаузима поздрављали представљање биографије српског олимпијца. Најјачи аплауз одјекнуо је приликом пуштања снимка финалног такмичења у коме је Чавић освојио сребро лавовски се борећи.

Многи који су дошли да поздраве српског аса били су окићени заставама и беџевима са Чавићевим ликом. Продавачица тробојки Станка Сремчевић задовољно се смешкала јер, како каже, тако добар пазар као синоћ испред Скупштине града није очекивала. И да није радила, дошла би на прославу да захвали, како је рекла, нашем тренутно највећем спортисти за кога је убеђена да је требало да освоји злато. Млађи суграђани, којих је и било највише, пазарили су шешире и шалове у црвено-бело-плавим бојама, непрестано машући њима уз повике „шампионе”.

Непосредно пред Чавићев излазак на балкон здања Градске скупштине тробојку су купили и шеснаестогодишњаци Алекса и Марко. На дочеке наших спортиста долазе редовно, а највише их радују успеси ватерполиста и пливача јер и сами тренирају „водене спортове”.

– Убеђени смо да је Чавић заслужио златно одличје, верујемо у њега, али Америка је велика сила, сигурни смо да је победа њиховог спортисте намештена – истакли су младићи журећи да се придруже другарима у првим редовима.

На два пункта у близини градског здања дежурале су и екипе Хитне помоћи. Како је нагласио медицинар Бојан Милићевић, вече је било мирно, без потребе за њиховом интервенцијом

-----------------------------------------

На аеродрому

Милорад Чавић, први освајач олимпијског одличја за нашу земљу, стигао је синоћ у Београд. На аеродрому су „сребрног” Чавића дочекали бројни суграђани који су желели да поздраве велики успех српског пливача на Олимпијским играма у Пекингу. Видно уморан, али са препознатљивим осмехом, није скривао задовољство због постигнутог успеха.

– Одлично се осећам. Провео сам много времена тренирајући на Флориди и по седам сати дневно, сада ми се све то исплатило. Много сам задовољан. Кајем се што нисам био мало бржи у финалној трци са Фелпсом, што нисам спустио главу. Ово је ипак боље него што сам очекивао, и нисам тужан. Све је то спорт – истиче Чавић.

Биће у будућности још прилика да се сретну Чавић и Фелпс, али он тренутно жели да ужива у оствареном успеху и не гледа много у будућност. Светско првенство у Риму је наредне године. На питање новинара како коментарише изјаву Фелпсове мајке да жели да види „вечни град”, европски рекордер је кроз смех одговорио:

– Па, повешћу и ја своју мајку... Није да немам мотив, али тренутно не размишљам о томе. Не правим планове даље од наредне недеље.

Подршка навијача из Србије, Републике Српске, као и од наших људи широм света много је значила Чавићу у Пекингу.(/slika2)

– Желео сам да дам све од себе. Уз мене су били моји тренер и менаџер и они су ми били највећа подршка. Моји родитељи, нажалост, нису били у Пекингу, али су пратили моје наступе преко ТВ екрана – рекао је Чавић, истичући да је он сам имао највећа очекивања, јер је обећао медаљу.

– Остварио сам свој сан. Било је ту мало и оптерећења после победе у квалификацијама и полуфиналу, али све сам издржао. Презадовољан сам начином на који сам се борио, код мене није било страха. Финале је било највећи тренутак у мом животу, стајао сам поред Фелпса и знао да могу да се борим са њим до самог краја. Као у филму „Гладијатор”, било је питање он или ја, ко ће бити победник. У финишу, ја сам само дотакао, а Фелпс је можда јако ударио у зид. Нажалост, то је електроника, можемо да се боримо или да прихватимо оно што је било – казао је Чавић.

Његова медаља била је прва за Србију, а затим је Новак Ђоковић освојио бронзано одличје.

– Новак је супермомак, играли смо стони хокеј, победио сам га два пута па је морао неком да се реваншира – нашалио се Чавић.

Наредну годину Милорад Чавић ће провести у Србији. Услови у којима тренирају наши пливачи нису идеални, и мора да се уради много тога да се то поправи. У првом реду да се изграде базени, али и доведу страни тренери који ће показати како треба да се ради.

Чавићу су званичну добродошлицу пожелели Војислав Табачки, испред Олимпијског комитета Србије, и Душан Димитријевић, председник Пливачког савеза Србије, истичући да је он ушао у историју као први освајач олимпијске медаље за Србију.

Торта и шампањац за нашег шампионабили су знак да Чавић може да крене ка центру града, где су га хиљаде људи чекале са нестрпљењем:

– Имам велику трему, спремио сам и мали говор. Као дечак гледао сам дочеке кошаркаша, па сад дочек за Ану Ивановић и Новака Ђоковића. Желим и сам да видим како то изгледа са терасе.

Чавић је имао времена за најмлађе навијаче који су припремили цртеже инспирисане његовим успехом, али и да се упозна са алпинисткињом Данијелом Јовановић.

-------------------------------------------------

Ово је „врх”

– Чавић је одличан спортиста. Имам 62 године, гледала сам финале, а дошла сам и овде, са унуком. Млад, леп, успешан и паметан. Због тога је достојни представник Србије у свету – рекла је бака Радмила, држећи шестогодишњег унука за руку.

Двадесетогодишњи Данило, који тренира пливање, уз осмех, није крио да му је први српски освајач олимпијске медаље у историји један од највећих узора.

– Он је само четири године старији од мене, а већ је међу најбољима. Волео бих да будем попут њега. Гледао сам све његове наступе, од када је почео да учествује на великим такмичењима, али, ово је „врх” – рекао је Данило.

Седмогодишњи Михајло и његов пола године старији брат од тетке, у друштву мајки, на наше питање о Чавићевом успеху углас су весело коментарисали „Супер! На следећој Олимпијади – злато!”

Симо Поповић је дошао из Републике Српске само да би дочекао Милорада Чавића.
– Истински херој, велики патриота и Србин. Моја породица и ја допутовали смо чак из Бијељине да га дочекамо, па се враћамо кући – каже расположени Поповић, док поред њега стоје супруга и двоје деце, огрнути у српске заставе.