Могућа либерализација права на абортус на Малти

Да ли је недавни протест, на челу с бискупом Малте и предводницима конзервативне опозиције, знак да ће ова земља изменити закон о тоталној забрани абортуса? Они који су става као и неколико хиљада људи окупљених на протесту надају се да није, да ће њихов глас одржати овај строги закон.

Супротни табор грађана моли се да је тај протест последњи трзај оних који Малту држе као једину чланицу Европске уније која забрањује абортус у свим околностима. Па чак и када је трудноћом угрожен живот жене.

Чије ће молитве на већински католичкој Малти бити услишене, можда се може назрети у последњем наступу министра здравља у парламенту. Крис Ферн је наиме представио амандман којим лекари више не би ризиковали да ће завршити четири године у затвору ако прекидом трудноће помогну женама с тешким здравственим проблемима. Лекари који свесно пруже средства за прекид трудноће суочавају се иначе с казном затвора од 18 месеци до четири године и трајном забраном обављања делатности. Увертира за потпуну либерализацију абортуса или не пак министрово излагање пред посланицима дигло је Малту на ноге.

Иницијатива у овом смеру покренута је након што је летос америчкој туристкињи одбијен захтев за абортус, иако је њена трудноћа била неодржива. Лекари су потврдили да јој је због обилног крварења (спонтани побачај) живот угрожен, али јој је на Малти речено да не могу ништа да учине јер је срце бебе још откуцавало. Суочена с могућом смртоносном инфекцијом, пребачена је у Шпанију, где је абортирала. Ова Американка понајмање је желела да јој се ово догоди, али је одлучила да послуша докторе и преживи. Потом је пресавила табак и тужила Владу Малте. Позвала је судове да прогласе да забрана абортуса у свим околностима крши људска права.

Након тога је министар здравља говорио је да је дух закона и лекарске етике спасавање живота и да промене треба да осигурају то начело, а министар правосуђа да ће законска реформа осигурати пацијентима најбољу здравствену заштиту.

Промена тона на Малти дешава се и након што је Европски парламент усвојио резолуцију с јасним ставом да свако у ЕУ мора имати приступ контрацепцији, медицински потпомогнутој оплодњи, побачају и другим здравственим услугама. Тако је ЕП позвао све чланице уније да женама омогуће право на сексуално и репродуктивно здравље нагласивши да је њихово кршење облик насиља.

Малта није једина која у овој области има рестриктивне законе. Има их, рецимо, Пољска, где је ипак дозвољен прекид трудноће када се сматра да је угрожен живот или здравље мајке. Занимљиво је да Малта, која забрањује абортус у свим околностима, истовремено ужива статус најбоље земље у Европи када је реч о регулативи права ЛГБТ заједнице. Ова земља у том погледу има најбоље законе, политике и праксу која у најмањој мери (у односу на 49 држава) дискриминише права ове заједнице. А Пољска је, тако, међу државама уније с најгорим стањем по питању ЛГБТ права.

Дугине боје засјале су над Малтом пре 12 година, када је ова изразито католичка земља загарантовала једнака брачна права истополним браковима, укључила могућност усвајања детета и постала тада једна од пет држава која ЛГБТ заједници обезбеђује једнака права. Усвојили су закон о родном идентитету и дозволили људима да сами одреде којег су рода. На Малти уједно и 87 одсто грађана користи интернет, а бар 85 одсто друштвене мреже што их позиционира међу земље с највишом стопом њихове употребе у Европи.

Истовремено, строго се придржавају начела о прекиду трудноће која су установљена пре два века.