Звездане стазе уз бурек с јогуртом

Американци воле две ствари: аутомобиле и авантуре, поручио нам је амерички амбасадор Кристофер Хил. Срби такође. Обожавају аутомобиле и авантуре са њима, нарочито ако су половњаци старији од 15 година. Али, како амерички амбасадор Кристофер Хил није искусио такву пустоловину, предлажем му да с једном од таквих машина пропутује кроз Србију и разумеће зашто сваки овдашњи појединац, пре одласка у непознато, доручкује бурек с јогуртом. Е, сад, неко више воли са сиром, неко с месом, али свеједно је, неко више воли бензинце, а неко дизелаше. Око јогурта је усвојен национални консензус: јогурт је јогурт!

Биће, ипак, да момци из америчке амбасаде добро раде свој посао, а да је Крис Хил коначно проучио српску душу и после толико година дипломатског искуства у региону дошао до логичног закључка. Зато његово обраћање приликом доласка америчког произвођача електричних аутомобила „Ривијан” у Србију треба схватити као прворазредни политички догађај, далеко значајнији него што на први поглед изгледа.

Амерички амбасадор је казао да је одушевљен што се овако сјајна компанија тако лепо уклапа са српском културом, буквално као бурек и јогурт. Још у доба његовог претходника, екселенције Годфрија, било је уочљиво да Амери покушавају да се приближе обичном, антиамерички расположеном човеку, кроз дипломатски гурманлук. Нема те пљескавице коју Годфри није појео, а затим своја искуства делио на друштвеним мрежама. Не треба потцењивати тај напор. Некадашњи амбасадор Виљем Бил Монтгомери ми је, по одласку из Београда, рекао да је морао да примењује ригорозну дијету падобранских специјалаца, исхрану коју је примењивао у вијетнамском рату као зелена беретка, уз неке чајеве, како би дотерао линију после холестерола који су му испоручивали Срби.

Крис се није мотао по Вијетнаму попут Монтија, послове је обављао у кабинетима, а добро смо му познати још када је био заменик Ричарда Холбрука на мировним преговорима у Дејтону, а после и као специјални изасланик за Косово уочи НАТО агресије, да би, да не идем у ширину, био и помоћник државног секретара за источноазијске и пацифичке послове, нарочито око експлозивних односа између Северне и Јужне Кореје.

Ричар Холбрук је у својој књизи написао да Хил успева да буде веома кул и веома страствен, а како смо његову страственост добро упознали, да ли сада Хил, у новој мисији, показује своју кул страну у сређивању односа са Србима на западном Балкану? Свечано отварање технолошког центра „Ривијана” у Београду, где ће бити запослено 200 инжењера и бити одржана промоција електронског еколошког теренца, много је бољи знак од испоручивања крстарећих ракета марке „томахавк” или стелт технологије, модел Ф-117, нарочито због тога што се амерички авантуризам у спољњој политици не односи на заштиту њихових инвестиција.

И Александар Вучић је био одушевљен када је видео најновији модел, једно од теренских возила „Ривијана”. Није чудо да се осећао као у „звезданим стазама”. Теренац има 835 коњских снага, за свега три секунде достиже огромну брзину, у извештају се не наводи колику, а покреће га батерија од 135 киловата. Где ће се пунити оваква еколошка звер? Вероватно на Ђердапу. За остале ће остати таман толико струје да осветле јелку.

Наравно да је Вучић, као сваки сељак човек, тражио где је мењач. Где је и квачило, питао се Вучић. Али, у супервозилу са 11 камера, које покреће вештачка интелигенција, што ће рећи да возач ту служи као обичан путник, нема ни ручног мењача нити се мења брзина. Каква је то авантура, осим убрзаног курса за програмирање, јер се возач осећа или као пилот „боинга” или клинац који се забавља видео-игрицама. Ваљда ауто неће да полети?

Дизајнирана као авантуристичка возила, негде на пола пута између земаљске и небеске Америке, такозвани Тесла камиони, како називају „Ривијанова” возила, футуристички су спој естетике „Ренџ Ровера” и свемирског брода. И ту смо слични Крис, нарочито око мита о земаљској и небеској Америци, само што у нашој ауто-индустрији инжењери нису могли да направе ни модернизовани ретровизор за „југа”, а камоли електромобил који би се попео у царство небеско, такозвани епски космички програм у Срба.

„Авантура је живот”, слоган је младог оснивача и извршног директора Роберта Скаринга, који физички неодољиво подсећа на шепртљу Кларка Кента, смотаног новинара иза кога се крио стрип-херој Супермен. Као клинац је помагао комшији да обнови „порше 356” у гаражи на Флориди, како га је романсирано приказао магазин „Форбс”, а потом је Скарингова „љубавна афера са стварима које се крећу” настављена студирањем на чувеном Универзитету МИТ.

Момак је, ипак, био свестан важности заштите животне средине, глобалног загревања и томе слично, па је напустио своју прву љубав – „порше” који загађује околину – променио је курс, постао гадљив на мирис бензина и фокусирао се на еколошки прихватљива електрична возила где је господарио Илон Маск. Скаринг је најпре пошао Масковим путем, али је ипак схватио да ће лакше освојити сегмент тржишта електро џипова и камионета, ангажујући на једној страни софтверске инжењере, а на другој главног инжењера Мекларена из „Формуле 1” и ветерана дизајна џипова, који је унапредио моделе „гранд чироки” и „вранглер”.

Момак склон екологији, авантури и брдском бициклизму, привукао је пажњу Џефа Безоса, односно „Амазона”, који је инвестирао у компанију и наручио 100.000 возила, а Безосовим трагом је кренуо и „Форд”, па сада поседују 20 одсто акција „Ривијана”.

Дакле, реч је о више него озбиљној екипи која је дошла у Србију, земљу у којој аутомобили имају култни статус. Дирни Србину у аутомобил и као да си му дирнуо жену или Косово. Може и обрнуто, али, свеједно, аутомобил је ако не срце, а онда плућа Србије. Крис Хил је провалио како да нам се Американци приближе. Инвестицијама, спајањем поп културе и традиције, кроз програм супераутомобила на батерије, у постојбини бурека и јогурта. Како је амбасадор констатовао да смо необично слични, остаће кључно питање које лебди као црни облак који стиже са Атлантика: зашто су Американци изабрали Србе за непријатеље на Балкану и где су то погрешили Срби, када су дозволили да их Амери прецртају као пријатеље. Могуће је да су погрешили и Американци одричући се старог савезништва са нама, али они то никада неће признати.

Међутим, ствари увек могу да се поправе и никада није касно за то. Као са аутомобилом којег не можеш да се одрекнеш. Ако је Крис помислио да је аутомобил асоцијација за Косово, погодио је! Можда би Срби то и учинили, али где на свету постоји депонија за део своје територије које се одричеш? Нико је није ни створио, ни измислио. Зато ће наша вожња дуго трајати, јер и Американци и Срби воле аутомобиле и авантуре. И лако склапају пријатељства.

Та вожња може бити много удобнија! Зар не, екселенцијо?