Србија и Ангола – век од рођења Агостина Нета

Антонио Агостино Нето (порт. António Agostinho Neto; Катете, 17. септембар 1922 – Москва, 10. септембар 1979), песник и национални вођа, оснивач марксистичког Народног покрета за ослобођење Анголе 1953. и један од вођа борбе за независност Анголе, био је први председник независне Анголе (1975–1979).

Студирао је медицину у Лисабону, а четрдесетих година 20. века постаје важан чинилац покрета који је тежио враћању традиционалној анголској култури. По повратку у Анголу хапшен је због свог противљења колонијализму, па је побегао у Мароко и постао вођа анголског покрета отпора у егзилу.

Агостино Нето ухапшен је 1960. године и одведен на Зеленортска Острва, а касније у Лисабон. После извесног времена, због великог притиска јавности, пуштен је у кућни притвор, али је успео да побегне у Мароко, а одатле у Заир.

Након свргавања диктатуре 1974. године у Португалији, у Анголи јача покрет за независност па је, 11. новембра 1975. године, после 56 година борбе, Ангола и званично проглашена независном, а Агостино Нето постао је њен први председник. Његова влада је успоставила блиске везе са социјалистичким земљама. Нарочито добре односе Ангола је успоставила са нашом земљом, а блиско пријатељство Анголе и Србије, које траје до данас, започето је у овом периоду.

Нето је умро 10. септембра 1979. године, током операције у Москви, док је у његовој домовини беснео грађански рат. Дан његовог рођења данас се у Анголи слави као празник, Дан националних хероја, а универзитет у Луанди носи његово име.

Стручна сарадња: Амбасада Републике Анголе у Србији
Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар