Понедељак, 27.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФИЛАТЕЛИЈА

Србија и Ангола – век од рођења Агостина Нета

Емисија садржи поштанску марку, коверат првог дана и жиг, штампана је у 10.000 примерака и објављена 20. октобра
Србија и Ангола – век од рођења Агостина Нета
(Фотографије „Пошта Србије”)

Антонио Агостино Нето (порт. António Agostinho Neto; Катете, 17. септембар 1922 – Москва, 10. септембар 1979), песник и национални вођа, оснивач марксистичког Народног покрета за ослобођење Анголе 1953. и један од вођа борбе за независност Анголе, био је први председник независне Анголе (1975–1979).

Студирао је медицину у Лисабону, а четрдесетих година 20. века постаје важан чинилац покрета који је тежио враћању традиционалној анголској култури. По повратку у Анголу хапшен је због свог противљења колонијализму, па је побегао у Мароко и постао вођа анголског покрета отпора у егзилу.

Агостино Нето ухапшен је 1960. године и одведен на Зеленортска Острва, а касније у Лисабон. После извесног времена, због великог притиска јавности, пуштен је у кућни притвор, али је успео да побегне у Мароко, а одатле у Заир.

Након свргавања диктатуре 1974. године у Португалији, у Анголи јача покрет за независност па је, 11. новембра 1975. године, после 56 година борбе, Ангола и званично проглашена независном, а Агостино Нето постао је њен први председник. Његова влада је успоставила блиске везе са социјалистичким земљама. Нарочито добре односе Ангола је успоставила са нашом земљом, а блиско пријатељство Анголе и Србије, које траје до данас, започето је у овом периоду.

Нето је умро 10. септембра 1979. године, током операције у Москви, док је у његовој домовини беснео грађански рат. Дан његовог рођења данас се у Анголи слави као празник, Дан националних хероја, а универзитет у Луанди носи његово име.

Стручна сарадња: Амбасада Републике Анголе у Србији
Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.