Жабаљ – мала општина с великом ризницом историје

Нови Сад – И мала места неретко имају занимљиву историју, а такав је случај са Жабљом. Одавде је крајем 18. века потекао и Симеон Зорић, Србин који је отишао у царску Русију и тамо постао генерал.

„Био је генерал руске армије, ађутант Потемкина и миљеник Катарине Велике. Одатле је финансијски помагао Србима, Доситеју Обрадовићу у издавању дела. Зорићев дворац се налази у Шклову, данашњој Белорусији”, каже за „Политику” Варја Нешић, уредница културног програма Општинске народне библиотеке „Вељко Петровић” у Жабљу.

Овде је у сарадњи са Матицом српском приређен други научни скуп „Историја насеља општине Жабаљ”, на коме је изложен и рад Станка Трифуновића из Музеја Војводине „Археолошки контекст порекла Симеона Зорића”. Организатори наводе да је Трифуновићев тим истраживача локалитета у околини Жабља и Чуруг дао велики допринос скупу и понудио изузетне културно-туристичке потенцијале.

Археолошки парк Чуруг посетио је у октобру и руски амбасадор Александар Боцан-Харченко поводом 25 година археолошке експедиције. Последњих пет година овде уз домаће археологе раде и археолози Државног ермитража из Санкт Петербурга, повремено и из других руских археолошких институција са којима музеј сарађује.

„Верујем да је амбасадор том приликом могао да чује и о Симеону Зорићу пореклом из Чуруга. Куће из тог периода су откривене на археолошком локалитету Стари виногради. Интересантно је да археолошка истраживања на територији општине могу да допринесу одређеним увидима историјског кретања”, каже Варја Нешић.

Према њеним речима, многи Срби су одлазили на Запад у војску, али и на Исток, где су се и асимиловали због исте, православне вере, што је интересантно за проучавање. „Можда су баш неки од оних који су данас емигрирали у Србију због рата у Украјини, пореклом са наших простора, јер се одавде одлазило у тај западнији део Истока, а то су данас Белорусија и Украјина”, наводи саговорница.

Не само историја, него културно-историјски значај целокупног простора, поготово као туристичког потенцијала, како истиче, био је један од циљева научног скупа одржаног у Жабљу. Представљени су радови Марије Ћуковић из Музеја Војводине о насељима позног бронзаног доба код Чуруга, Милана Зековића из Покрајинског завода за заштиту споменика културе о слојевима Жабља-пустаре, док је Катарина Миљевић, такође из Музеја Војводине, излагала о поседима српских деспота у Чуругу.

Један од излагача био је и историчар др Владан Гавриловић са Филозофског факултета у Новом Саду, са темом „Страдање православних храмова у Шајкашкој 1849”. Дело које обилује веома исцрпим подацима о штети нанесеној храмовима током револуције, пропраћеним фотографијама, како наводи уредница, пружа увид у величину подухвата обнове и симболички значај храма за српски народ.

Истраживањем о изборима за Угарски сабор 1910. у Шајкашком округу, Жарко Панић је са много детаља приказао величину сукоба и процепа међу странкама. Историчар др Слободан Бјелица, са Филозофског факултета у Новом Саду, писао је о „Делатности општинског представништва у Жабљу 1919–1927”, чиме је покренуто питање истраживачког потенцијала документације о жабаљским институцијама у Историјском архиву у Новом Саду.

Др Милан Мицић је у раду „Аграрна реформа у Госпођинцима (1919–1941)” промишљао о друштвено-историјским последицама ове реформе. Љубица Отић је испред Музеја Војводине излагала на тему „Сећање на Јашу Бакова (1906–1974)”, једне од многих личности које су стицајем околности остале по страни у проучавању минулог живота људи од значаја за локалну заједницу. Тиме је покренуто и питање подизања споменика знаменитим личностима у насељима.

Др Здравко Рајчетић из Библиотеке осветлио је значај наслеђа млинске индустрије Жабља, његове економске последице на свакодневни живот, друштвеноидентитетска кретања, као и туристички потенцијал старих млинова. Скуп је био обогаћен и књижевним темама у оквиру којих је Варја Нешић представила књигу поезије завичајне песникиње Ирене Бодић, а др Јасмина Кнежевић из Института за српску културу Приштина–Лепосавић роман завичајног аутора Петра Ивковића.

Генерални секретар Матице српске др Милан Мицић поручио је да сарадња ове институције са Жабљом подразумева проналажење заједничког интереса у проучавању микрозаједнице и нуди подстрек научноистраживачком раду.