Да ли је Русија „погурала” евроинтеграције БиХ
Од нашег сталног дописника
Бањалука – Вести које уназад неколико дана долазе са разних страна говоре о томе да би Босна и Херцеговина - као последња земља у региону - у четвртак могла добити кандидатски статус за чланство у ЕУ, за који је захтев из Сарејева отишао пре нешто мање од седам година.
Оно што јавност изненађује више од вести да би Брисел могао прећи преко неких раније испостављених захтева и прогледати кроз прсте лидерима који су задатке Европске уније описвали као политичке и непроводиве, јесу неке медијске анализе, али и поруке високих званичника, да се за прелазак на следећу степеницу у давно започетим евроинтеграцијама, грађани требају захвалити – Русији. Бањалучки медији пишу како најзаслужнији фактор за ову одлуку Европског савета јесте Русија, то јест рат у Украјини, али се подсећа да одлуку мора подржати свих 27 чланица ЕУ.
Наводе се неке претпоставке по којима европске земље желе да вежу западни Балкан за себе и ограниче утицај Русије на регион. Интернет портал „Еуроактив” специјализован за праћење ЕУ добио је увид у нацрт документа који ће европски лидери усвојити.
И у њему се, како извештавају медији, наводи како је за препоруку кандидатског статуса заслужан тренутни геополитички контекст.
О томе зашто БиХ није добила кандидатски статус још пре седам година, постоји мање-више високо степен сагласности међу аналитичарима, који највећим делом кривца виде превасходно у Бриселу. Додатно уверење у исправност својих тврдњи даје им потврда да су европска правила промењива и да је могуће занемарити их, што показују примери ратом захваћене Украјине, као и Грузије, а сада вероватно и БиХ.
Александер Шаленберг, министар спољних послова Аустрије, је изјавио да његова земља подржава кандидатски статус за БиХ јер је против тога да земље источног суседства имају другачији третман у односу на западни Балкан.
„Подржали смо кандидатуру за Молдавију, Украјину и Грузију и сада не смемо заборавити југоисток. Имамо регион у којем морамо бити много присутнији”, рекао је он.
Међутим, коментатори нових сигнала из ЕУ примећују како грађани у оба ентитета овакве вести дочекују са знатно мање еуфорије и ентузијазма него пре деценију или две, вероватно уморни од сталног испостављања услова и непрестаног узмицања Брисела да се конкретно одреди о европерспективи БиХ и овог региона.
Сем што ће кандидатски статус за БиХ по свему судећи бити услован и везан за још неке задатке, аналитичари примећују замор у јавности због вишедеценијског исцрпљивања темом о потенцијалном чланству. Посебно наводе да кандидатски статус означава тек почетак дуготрајних преговара у бројним поглављима, што у земљи попут БиХ мало ко доживљава као посао који може бити окончан за деценију или две, посебно због искуства далеко ефикаснијих држава, као што су Србија или Турска.
Стога је и Жељка Цвијановић, председавајућа Председништва БиХ у првој реакцији навела да „треба да почнемо да поштујемо себе и да гледамо како да кроз регионалне иницијативе дођемо до инфраструктурних побољшања, неометаног протока људи, робе, капитала, студената, радне снаге и слично”.
„У том смислу посматрам две важне иницијативе, једна је Берлински процес, а друга Отворени Балкан који би био нека врста надоградње и дао нам могућност да наша привреда има неометано кретање кроз регију, због тога сам велики заговорник те иницијативе”, констатовала је она.
Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да подржава могућност да БиХ добије статус кандидата за ЕУ, али да остаје нејасно много тога у вези са тим, будући да је у ранијим разговорима увек истицано да тај статус аутоматски значи елиминацију високог представника и страних судија из Уставног суда БиХ.
„Наравно да подржавам статус кандидата за БиХ, али у овом тренутку то се много разликује од онога што смо учили свих ових 20 година о томе. Поздрављам могућност да се то деси, али остаће ми нејасно много тога”, рекао је Додик на конференцији за новинаре у Бањалуци.
Шеф Представништва Републике Српске у Бриселу Марио Ђурагић проценио је недавно да БиХ у најбољем случају може добити „условни кандидатски статус”, те образлаже како такав положај „суштински не значи ништа”.
Члан Одбора за европске интеграције и регионалну сарадњу у претходном сазиву Скупштине РС Срђан Мазалица изјавио је недавно да Српска треба да буде веома опрезна када је реч о давању уступака зарад европског пута БиХ, посебно имајући у виду да је и ЕУ склона да поступа контрадикторно.
„Процес евроинтеграција уопште није у интересу политичког Сарајева ако нема централизације БиХ”, сматра он и подсећа да међу 14 захтева постоје и они који су неприхватљиви за ФБиХ, као што је решавање питања страних судија у Уставном суду БиХ.
„Наравно да разумемо да се одређени убрзани кораци према ЕУ дешавају због одређених геополитичких прилика и да у том смислу они посматрају Западни Балкан као место коме треба омогућити простор за ЕУ”, поручила је у понедељак из Атине Жељка Цвијановићева и нагласила: „За нас је важно да се, када је реч о добијању кандидатског статуса ЕУ, ствари дешавају на партнерском нивоу, да се поштује Устав и уставна структура у оквиру које је јасно дефинисано шта то који ниво власти има на располагању од уставних надлежности и шта је, коначно, обавеза којег нивоа власти”. Она је нагласила да је за Српску црвена линија „насилна централизација”. „То је нешто што не можемо прихватити и не постоји цена за коју бисмо то прихватили. Сви проблеми у БиХ уназад неколико деценија били су везани за насилну централизацију”, констатовала је Цвијановићева.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


