Јапан у страху од рата купује „томахавке“

Због све већих безбедносних претњи и ризика од избијања рата у региону Индопацифику влада у Токију планира да купи стотине америчких крстарећих ракета „томахавк” у склопу пакета јачања одбране  без преседана у периоду после Другог светског рата, пише „Вашингтон пост”.

Одлука о куповини између 400 и 500 крстарећих ракета у наредних пет година које су коришћене у Заливском рату, Авганистану, Судану Либији, НАТО агресији на СР Југославију 1999. године и Сирији требало би да стави на знање  Кини и Северној Кореји да је Јапан озбиљан по питању самоодбране и да војни савез са САД постаје све јачи.

Увођење овог система наоружања симболизоваће велику позитивну промену у погледу способности јапанске армије за против удар, каже један јапански званичник за вашингтонски дневник. Ракетама „томахавк”  које имају домет од  1.700 километара Јапан би имао војне циљеве у континенталном  делу Кине на дохват руке. Главна особина ових ракета чија је цена око два милиона долара је да их је тешко неутралисати, јер лете ниско 50 метара изнад површине тла тако да их радари тешко уочавају.

Набавка ових крстарећих пројектила за Јапан ће означити дефинитиван раскид са стратегијом пацифизма и вишедеценијском традицијом избегавања коришћења офанзивног оружја. Набавка „томахавка”  је у склопу нове стратегије националне одбране Јапана да до 2027. године издвајање за војску достигне  НАТО просек - два одсто националног бруто производа. Ако, Јапан у томе успе за пет година  ће имати трећи највећи војни буџет на свету после САД и Кине.

„Јапан је желео да ограничи своју потрошњу на одбрану и покуша да не стекне способност другог удара. Али ситуација око нас не дозвољава нам да то урадимо. Многи су мислили да су ратови питање 20. века. Али их сада поново видимо”,  каже за „Вашингтон пост” је Ичиро Фуџисаки, бивши јапански амбасадор у САД.

Набавка ракета и растући јапански буџет за одбрану имају подршку Бајденове администрације која Токио види као кључног партнера у западном Пацифику. Амерички званичници продубљивање савеза са Јапаном сагледавају као део шире стратегије регионалне сарадње ради побољшања безбедности у овом делу света. А том сарадњом су обухваћени Велика Британија, Јужна Кореја и Аустралија  која треба да од Америке добије подморнице на атомски погон.

Јапан се већ дуже време удаљавао од стратегије која је била оријентисан на самоодбрану. Реинтерпретацијом пацифичког Устава јапанска влада је 2014. године омогућила војну акцију у случају да је савезник Токија нападнут. Јавно мнење  дуго није подржавало „милитаризацију” Јапана, али је рат у Украјини, учестало лансирање ракета Северне Кореје и све снажније кинеско звецкање оружјем око Тајвана променио ставове грађана ове земље. Анкете показују да је  јавна подршка ономе што јапанска влада назива „способношћу противудара” јасно порасла са 37 одсто у јулу 2020. на  више 60 процената у јуну ове године.