Салата од речи

Реаговање на текст Мише Ђурковића „Каква је будућност САНУ”, „Политика”, 24. новембар

Говорећи о САНУ, Ђурковић  каже „да смо заинтересовани за то како се троши новац који долази од пореза који ми плаћамо…” У реду, схватили смо. Научни саветник, кога свет не признаје и који је научни нерадник, жели извештај од САНУМиша Ђурковић, научни саветник Института за европске студије, објавио је у „Политици” 24. новембра пасквилу коју сам доживео као још један приземан напад на САНУ и председника САНУ академика Владимира Костића.

С обзиром на претенциозност наслова „Каква је будућност САНУ?”, пожелео сам да утврдим научни опус аутора чији ми „научни радови” до сада нису били познати. Логично је за претпоставити да ово и овакво питање поставља неко са светски признатим научним или уметничким резултатима.

У тренутку предаје овог текста „Политици”, у бази SCOPUS која прати све светске научнике, није постојао ниједан евидентирани научни рад Ђурковића. Према овој бази, нико никада није цитирао Ђурковића, што је логично, с обзиром на то да није ни имао шта да цитира. За међународну научну заједницу научни саветник Ђурковић не постоји.

Ђурковић је дипломирао и докторирао из области филозофије. У свету постоји преко стотину међународних часописа из области филозофије. На основу радова објављених у овим часописима, појединци са факултета и из института се вреднују, добијају звања и напредују у каријери. Филозоф Ђурковић је у првој половини шесте деценије али није стигао да објави ниједан рад у неком од ових часописа. Ни параграф, ни слово, ни црту.

Морам искрено да признам да сам запрепашћен открићем да је без икаквих научно валидних референци Ђурковић добио звање научног саветника (звање еквивалентно звању редовног професора). Ђурковић може, нажалост,  да буде научни саветник у Србији, да прима плату, маркицу за превоз и топли оброк, да нам сугерише „враћање на позиције здравог српског национализма”, да напада САНУ и њеног председника и пише салате од речи у којима се појављују „џендеризација, војвода Бојовић, син председника САНУ  и копнена војска”, али ће и даље да буде особа коју свет не третира као научника.

Говорећи о САНУ, Ђурковић  каже „да смо заинтересовани за то како се троши новац који долази од пореза који ми плаћамо…” У реду, схватили смо. Научни саветник, кога свет не признаје и који је научни нерадник, жели извештај од САНУ.

Изволите Ђурковићу: у 2022. у САНУ је организован велики број концерата, изложби, округлих столова, научних скупова и међународних конференција. Чланови САНУ су објавили десетине и стотине радова у водећим светским научним часописима, зборницима радова, већи број књига код домаћих и међународних издавача, а 13 чланова САНУ се ове године нашло на престижној Стенфордовој листи два процента најбољих светских научника, укључујући академика Костића и долепотписаног.

Ђурковић неће или не може да разуме да САНУ није политичка партија која има отаџбинску управу, па би било паметније да питања будућности САНУ препусти озбиљним и квалификованим људима, да остане у оквирима српске политичке естраде и да своје поље деловања ограничи на ружичасте и срећне телевизије. За озбиљан научни рад је у његовом случају касно.

Редовни члан САНУ