Други покушај измена Закона о полицији

Министарство унутрашњих послова објавило је пре недељу дана на свом сајту нову верзију нацрта Закона о унутрашњим пословима, а пред новогодишње празнике најављена је јавна расправа о овом законском тексту у три највећа града у Србији – Београду, Новом Саду и Нишу.

Ово је други покушај да се измени Закон о полицији. Након великог притиска јавности, нацрт је прошле године повучен из процедуре. Спорни текст је поново актуелан, а иако још није било званичне јавне расправе, поједини опозициони политичари и организације цивилног друштва указују на то да је законски текст скандалознији од претходног. Да ли ће судбина и овог документа бити да заврши у фиоци?

Нацрт закона о унутрашњим пословима изузетно је важан јер регулише комплексну област за све грађане наше земље. Много је критика на текст, а највеће сугестије су да ако неке одредбе остану непромењене, изазваће штету на рачун загарантованих права грађана Србије. Према мишљењу појединих критичара, најпроблематичнија су нова овлашћења полиције у вези са биометријским подацима и њиховом обрадом у сврху препознавања лица. То би, како тврде, отворило врата масовном надзору и задирању полиције у приватност грађана, а без механизама за контролу над применом.

„Нацрт закона о унутрашњим пословима је ’ушминкани’ текст старог нацрта из септембра прошле године”, каже за „Политику” Бојан Елек, из Београдског центра за безбедносну политику.

Он сматра да је и даље присутна намера да се полиција ојача новим овлашћењима, попут обраде биометријских података, те да је осигурана политичка контрола кроз прекомерни утицај министра на оперативни рад полиције, као и на Сектор унутрашње контроле који није довољно независан да ефикасно надгледа поступање полицајаца.

„Усвајањем оваквих решења Србија ће добити полицију која није по мери грађана већ партије на власти”, тврди Елек.

Обрада биометријских података је ново, посебно проблематично овлашћење које нацрт предвиђа, наглашава наш саговорник.

„Иако се уводи као овлашћење у склопу посебних доказних радњи, што подразумева контролу суда, МУП није доказао ни неопходност овако инвазивне методе, нити сразмерност кроз процену утицаја на људска права. У ситуацији када је хиљаде камера већ инсталирано, а постоје докази да је неопходни софтвер већ набављен, делује да полиција само чека законски основ да крене у масовни биометријски надзор јавних простора”, закључује Бојан Елек.

Представници Националног конвента о Европској унији (НКЕУ) позвали су јуче надлежне из МУП-а да јавну расправу о нацрту закона о унутрашњим пословима продуже до 31. јануара следеће године како би се омогућило унапређење спорних делова текста.

Посебан разлог за забринутост је, према ставу НКЕУ, чињеница да је већина проблематичних новина у овом нацрту, уз минималне језичке корекције, преузета из прошлогодишњег текста.

„Додатно брине и начин на који се води расправа о овако важном закону. Сада већ други пут, она се води у минималном законском року, паралелно уз бројне друге расправе о нацртима законских аката, у време празника и иначе повећаног обима посла крајем године”, наводе из НКЕУ.

Са друге стране, из Струковног удружења полиције „Др Рудолф Арчибалд Рајс” сматрају да је ових дана јавност у Србији преокупирана паушалним оценама о тексту нацрта и да је све добило политичку конотацију.

„Поједини политичари зарад дневних политичких поена, доводе у заблуду грађане Србије”, напомиње се у отвореном писму овог удружења.

Полицајци из Струковног удружења, између осталог, наглашавају да је увођење овлашћења препознавања на основу биометријских карактеристика лица одавно у раду полиција у земљама у региону, у ЕУ. Закључују да би требало подржати наведену измену у општем циљу заштите личне и имовинске сигурности сваког грађанина.