У информациони систем уложено пола милијарде долара

Од нашег специјалног извештача

Пекинг, 20. августа – На Медитеранским играма у Сплиту 1979. године инж. Борис Сакач поставио је информациони систем који од тада користе сва велика међународна мултиспортска такмичења. Наравно, развој информационе технологије донео је многе промене, али принципи које су Борис Сакач и загребачки СРЦЕ (Свеучилишни рачунски центар) поставили тада користе се и данас и, овде, на 29. Летњим олимпијским играма у Пекингу.

– На Медитеранским играма у Сплиту успоставили смо стандард који и данас важи, а он ми је донео први олимпијски ангажман на Играма у Москви. Од тада радио сам на 15 игара, летњих и зимских, а у Пекингу сам координатор информационих система – каже хрватски стручњак Борис Сакач, чија је пуна функција директор пројекта Међународног олимпијског комитета ОРИС (олимпијски резултати и информациони системи).

Посао који тренутно обавља започео је пре четири године:

– Још пет дана до краја. Овде сам у последње четири године провео више од 600 дана у 23 пута. Да, 23 пута сам летео од Европе до Кине и назад, али није ми жао. Чини ми се да смо добро обавили посао, а гледајући и све друге сегменте организације, мој утисак је да су ово најбоље игре на којима сам био. Заиста најбоље.

И онај сегмент информационог система који је видљив учесницима Игара, спортистима и новинарима функционише беспрекорно, а припреме су трајале веома дуго.

– При изради, рецимо, програма такмичења, морали смо да разрадимо свако могуће изненађење, да бисмо спремно реаговали и да се програм и календар Игара не би нарушили. Све што смо могли предвидели смо, и унапред имали спремне варијанте за случај рецимо да киша одложи такмичење веслача и тако даље. И досад је све било у реду, а ја бројим дане до завршетка Игара и надам се да неће доћи до нечег непредвиђеног, јер нико не може да предвиди све што може да се деси. У таквим случајевима морају се донети хитне, ауторитативне одлуке, али овде то једноставно није могуће. Ланац одговорности је дугачак и протеже се у врх, и док би се дошло до личности која може да донесе важну одлуку, могли би да настану велики проблеми – истиче Борис Сакач.

У информациони систем за Игре у Пекингу уложено је пола милијарде долара, и то није био проблем за кинеске власти, али за сваки додатни издатак, без обзира на то колика је сума, морало се чекати док захтев не стигне до праве адресе:

– Показало се да нам недостаје неких каблова који коштају око 10.000 евра, али особа задужена да потписује рачуне у информационом сектору има лимит од 2.000 евра па је започет дуг пут да би се захтев одобрио. Када сам му предложио, што би се свако код нас досетио, да укупну суму разбијемо на пет од 2.000 долара, није могао да поверује да то предлажем. Овде се, једноставно, тако не ради.

Међутим, без обзира на то како се ради и шта се дешава иза кулиса, информациони системи делују беспрекорно.

Живко Баљкас