Раст немачких инвестиција у Кини

Од завршетка 20. Националног конгреса Комунистичке партије Кине (КПК), званични Пекинг је дипломатску делатност убацио у пету брзину. Председник Си Ђинпинг је учествовао на можда најзначајнијим међународним састанцима на врху ове године. Прво на самиту Групе 20 најразвијeнијих и највећих привреда света на Балију где је први пут разговарао са Џозефом Бајденом, председником Сједињених Америчких Држава. Учинио је и званичну посету земљи домаћину Индонезији, да би потом отишао на самит држава Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕК) у Бангкоку и боравио у посети Тајланду. Премијер Ли Кећијанг је званично посетио Камбоџу, у Пном Пену је током самита Удружења земаља Југоисточне Азије (АСЕАН) представљао НР Кину као земљу партнера, а потом био у истој сали са председником Бајденом на заседању Форума источне Азије.

Још раније, гости Пекинга су били генерални секретар Комунистичке партије Вијетнама Нгyен Фу Тронг, премијер Пакистана Шехбаз Шариф и председница Танзаније Самија Сулуху. Три многољудне државе Азије и Африке деценијама тесно сарађују са НР Кином, а њихове обећавајуће привреде из Глобалног југа су важни делови најамбициознијег економског подухвата прве половине овог века, кинеске иницијативе „Појас и пут”, новог копненог и поморског „Пута свиле”.

Средишње светске медије је, међутим, највише преокупирала 11-сатна посета Пекингу канцелара Немачке Олафа Шолца 4. новембра. Посета канцелара Шолца је била у центру пажње тих медија много пре него што се догодила. Била је прва посета једног западног лидера НР Кини од позне 2019, пред избијање пандемије короне. Канцелар Шолц је дошао док је председавајући Групе седам, најмоћнијих привреда Запада.

Претходних месеци било је извештаја да би Шолцова посета могла бити одложена. Објављено је да је канцелар био под притиском и суочио се са отпором унутар сопствене владе и коалиционих партнера због посете Пекингу непосредно после важног конгреса КПК.

Шолцова посета шаље важне сигнале о кинеско-европским односима. Последњих година у западним земљама су непрестани разговори – и позиви на преиспитивање – у вези са политиком према Кини. Европска унија (ЕУ) је, после САД, назвала НР Кину системским ривалом, поред тога што је и економски и партнер за сарадњу.

У европским расправама о политици према Кини, поједини аналитичари у Пекингу откривају неке нове одлике. Прво, када је у питању економска сарадња између Кине и Европе, концепт безбедности добија предност над логиком користи. Друго, разлике у вредностима и идеологијама између Кине и Европе сада се представљају као ривалство и борба. Треће, трансатлантско јединство у односу према НР Кини је све неминовније за земље Запада. Очекује се да ће све то показати и предстојећи немачки политички документ о Кини, писан под вођством шефице дипломатије Аналене Бербок из странке Зелених, коалиционог партнера у Шолцовој влади.

У популарном европском наративу, пандемија и избијање сукоба у Украјини оправдали су драматичну промену у приступу НР Кини. Неки повлаче паралеле између енергетске зависности Европе од Русије и економске зависности од Кине. Други додају да је позиција Пекинга у вези са украјинским сукобом доказ да је Кина јасан ривал Европи. Делимично подстакнути из Вашингтона, све више се позивају и на разматрање тајванског питања у кинеско-европским односима.

Но, у Пекингу преовладава уверење како, супротно тврдњама о „одвајању” које добијају замах на Западу, посета канцелара Шолца са 12 извршних директора неких од највећих немачких и глобалних компанија указује да у Немачкој и даље постоји дух реализма и прагматизма. Посао се ставља на прво место када је у питању НР Кина.

Економски гледано, није тешко схватити зашто. Немачка добија половину свог бруто домаћег производа (БДП) од извоза, а Кина је њен главни трговински партнер последњих шест година. Трговина са Кином омогућава преко милион радних места у Немачкој директно, те још милионе посредно. НР Кина и Немачка су две водеће силе извознице у свету, поред тога што су, по главним мерилима БДП-а, глобално међу четири водеће привреде.

Дубину веза између две економије још очигледније одражавају биланси стања појединих компанија. Кина чини више од 30 одсто светске продаје произвођача аутомобила попут „Фолксвагена”, „Дајмлера” и „Бе-Ем-Веа” и више од петине за остале „тешкаше” са ДАКС индекса на Франкфурској берзи попут водећег произвођача полимера „Ковестро” и „Адидаса”. „Инфинеон”, немачки произвођач чипова, остварује огромних 37,9 одсто прихода од продаје у НР Кини.

Ове економске везе су кључне док се Немачка, као и остатак Европе, суочава са продубљујућом енергетском кризом, високом инфлацијом и веома стварним ризиком од рецесије. Берлин тешко може да приушти да погорша свој тренутни економски положај подржавајући економско одвајање ЕУ од Кине. То би, према минхенском Ифо институту могло коштати Немачку скоро шест пута више од Брегзита, или 48,4 милијарде евра реалног прихода.

Упркос позивима којих је све више за смањење комерцијалних веза са Кином, за сада Шолц доказује да је сличан својој претходници Ангели Меркел. Јасно је ставио до знања да намерава да развије односе са Кином „са осећајем за меру и прагматизам” и снажно се противи „одвајању”.

Можда је још важније, немачки индустријски гиганти, са великом тежином у политичкој економији земље, не показују жељу да мењају опредељење. У ствари, удвостручују присуство у Кини. Тамо су немачке инвестиције у земљу порасле за 30 процената у првих осам месеци 2022.

Хемијски гигант БАСФ, који је прошлог месеца шокирао Берлин најавом о укидању својих активности у Европи, недавно је отворио прву фабрику у свом планираном мегакомплексу вредном 10 милијарди долара у Гвангдонгу. „Ковестро” је недавно отворио два нова производна погона у Шангају.

Немачки „Ханделсблат” је известио да технолошки гигант „Сименс” планира „велико улагање” у Кини, посебно у индустријски софтвер и аутоматизацију. У аутомобилском сектору, „Бе-Ем-Ве” је у јуну отворио нову фабрику у Шенјангу вредну две милијарде долара, а у октобру је „Фолксваген” најавио да ће уложити 2,35 милијарди долара у заједнички развој система за електрична возила.

Друге европске компаније ће све више обраћати пажњу на Кину, јер им долази економска зима. „Ербас” је током Шолцове посете склопио 17 милијарди долара вредне  уговоре са кинеским превозницима. Европски произвођач је у доброј позицији да ојача своје вођство на другом највећем ваздухопловном тржишту на свету упркос безбедносним проблемима и политичким тензијама које утичу на судбину његовог америчког ривала „Боинг”.

Очекује се да ће се и француски председник Емануел Макрон и други европски лидери ускоро упутити у Кину. Шолц је са председником Сијем, премијером Лијем и другим кинеским руководиоцима подстакао наду да би заједнички економски интереси и прагматична сарадња могли дати нови замах односима Кине и ЕУ.

Уредник и новинар