БиХ на европском путу с горчином и надом

Од нашег сталног дописника

Бањалука – „Кандидатски статус за БиХ представља и све и ништа”, став је аналитичара поводом извесног стицања статуса кандидата за чланство земље у ЕУ који би требало да буде одобрен данас у Бриселу. Министри Савета ЕУ препоручили су у уторак лидерима ЕУ да данас дају такав статус за БиХ. Оно што провејава као најупечатљивији утисак јесте горчина у јавности коју изазива то што се „добра воља” европске заједнице више тумачи као изнуђена, а мање као изненадна спознаја о скрајнутом делу света који жели да се придружи Европи. Зато у готово свим реакцијама превладава утисак да је мотиве ЕУ тешко разумети као жељу да себи придружи малу земљу на европском континенту, већ да се могу схватити као покушај да ширење утицаја на том простору не дозволи Русији или Кини.

Ипак, на нове сигнале из Брисела није било негативних реакција. Званичници оба ентитета сматрају да су евроинтеграције добре за БиХ, али у РС ипак имају дозу скепсе па скрећу пажњу на то да пут ка Бриселу не би смео да буде политички злоупотребљаван и условљаван захтевима против аутономије тог ентитета. За разлику од појединих аналитичара који устајалу динамику евроинтеграција стављају на савест Бриселу, Тања Топић, аналитичарка из Бањалуке која прати процес евроинтеграција, ствари посматра из друге перспективе: „Кандидатски статус за БиХ требало би да унесе мало оптимизма у сиву стварност. Чини ми се да више ентузијазма показују европски званичници и поједини државници земаља чланица ЕУ него што то чине домаћи политичари. Небитно је који мотиви стоје иза добијања статуса кандидата, БиХ мора да учини крупне и озбиљне реформе, а за то власти испољавају само декларативно опредељење”, каже Топићева за „Политику”.

Сматра да посвећеност домаћих лидера није довољна и истиче да је кандидатски статус порука да БиХ припада европској породици, што би требало да мотивише власти да раде на испуњавању услова.

„Позадина јесте рат у Украјини и настојање да се смањи опасност од преливања последица на овај простор, уз смањивање руског утицаја”, каже Топићева. Кад је реч о мотивима домаћих власти за процес придруживања, сматра да је посреди жеља за приступ неким новим фондовима и финансијским средствима.

„Нажалост, сумњам да ће их нове околности покренути ка промени приступа у функционисању државе. Политичке позиције у БиХ су прилично зацементиране и тешко је поверовати да би они тај приступ преко ноћи могли да промене. Један од мотива, првенствено српске званичне политике унутар БиХ, свакако је инсистирање на гашењу канцеларије високог представника БиХ”, навела је Тања Топић.

С друге стране, део аналитичара ветрове из ЕУ смешта у домен геополитичких ривалстава и промена на глобалној сцени.

„И пре десетак година говорили смо да ће доћи време у којем ће Русија, Турска и Кина и друге силе бацити своје погледе на БиХ и регион, тежећи ка стварању новог светског поретка”, изјавио је за „Глас Српске” председник Европског покрета у БиХ Предраг Праштало. Навео је како процес проширења од 1950. до 2013. и уласка Хрватске, а посебно 2004, када су Чешка и низ других у највећем пакету приступиле унији, показује колико је важно проширење на целу Европу.

„Док Балкан не буде у унији, неће бити заокружен пројекат ЕУ као једног од лидера новог света. ЕУ од 1950. до данас није достигла ни 50 одсто снаге, политичке и дипломатске, коју имају САД, Кина, Русија, Турска”, сматра он.

Председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је да земље региона подржавају напоре ЕУ за зближавање, али да очекују прагматичнији и кредибилнији приступ Брисела кад је реч о појединачним земљама или западном Балкану у целини.

Сматра да оне земље региона које желе да буду део ЕУ имају сјајну могућност да се припреме за евроинтеграцију кроз разне регионалне иницијативе за сарадњу.

„Берлински процес је сигурно једна од њих, као и иницијатива ’Отворени Балкан’. Те иницијативе су компатибилне”, нагласила је Цвијановићева.