Убиство инспектора Кецмана планирано на Ади Циганлији

Безбедност полицијског инспектора Драгана Кецмана, који је 16 година истраживао убиство власника и уредника „Дневног телеграфа” Славка Ћурувије у неколико наврата била је озбиљно угрожена. Прве информације да је инспектор Кецман мета, појавиле су 2006, седам година након Ћурувијиног убиства. Припадници Деветог одељења МУП-а Србије, који су били задужени за технику, снимање, прислушкивање и тајно праћење забележили су тада речи Мирослава Курака, припадника резервног састава РДБ и једног од оптужених за убиство новинара: „Кецмана треба о’ладити.”

У документима полицијских службеника наведено је и да је Курак ово изговорио док је у једном од кафића на Ади Циганлији седео са Бранком Црним, некадашњим замеником начелника Ресора државне безбедности и Славишом Арсићем, који је испитиван у вези са Ћурувијиним убиством.

Према речима Верана Матића, председника Комисије за истраживање убиства новинара, информације о угрожености безбедности инспектора Кецмана, који је по сили закона у септембру ове године отишао у пензију, поново су се појавиле 2016. и 2021. године, када је оптужени Курак избегао хапшење.

– Претње Кецману нису процесуиране, а чини ми се, ни озбиљно схваћене. Обавештајци су у јулу 2016. написали извештај о претњи Кецману и предали га аналитици МУП-а. Када су у марту 2017. рађене провере, тај извештај није приказан. Кецман је оригинални документ предао генералу Слободану Малишићу, некадашњем начелнику новосадске полиције, против кога Тужилаштво за организовани криминал води истрагу због сумње да је починио кривично дело трговине утицајем. Тада смо се Кецман и ја договорили и позвали на разговор особу која се помињала као организатор могућег напада. Упозорили смо га на сазнања која имамо и на то да су надлежни обавештени. Наравно, он је све демантовао – каже Матић за наш лист.

Циљ је, према његовим речима, био да се тој особи стави до знања да постоје овакве информације и да ће, у случају да у томе има било какве истине и ако се било шта догоди Кецману, бити први осумњичени.

Матић наводи и да су он и Кецман, као чланови Комисије за истраживање убиства новинара, током 2020. и 2021. обавили разговор са тадашњим директором полиције Владимиром Ребићем и припадницима одељења за технику, снимање, прислушкивање и тајно праћење, на тему хапшења Мирослава Курака. Додаје и да су стекли утисак да се не ради довољно по овом питању.

– На једном од састанака договорена је конкретна активност. У међувремену, у септембру 2021. године, поуздани контакт пренео је Кецману разговор који је имао са Б. Ц. високим функционером ДБ-а у време убиства Ћурувије и да му је он казао да га је звао друг из Јужне Африке, не наводећи о коме је реч, да полиција интензивно ради на његовом проналаску и да то „гура” Кецман. Друг му је напоменуо и да тај проблем реши како зна и уме – открива председник Комисије за истраживање убиства новинара.

Према његовим речима, Мирослав Курак је два пута избегао хапшење због дојава које је добијао из Србије. Медији су својевремено дошли до сазнања да се он у Африци бави организацијом сафарија и ловом.

Докази које је Матић јавно изнео неће моћи да буду коришћени у поступку пред Апелационим судом који, као другостепени, треба да одлучи да ли ће отварати претрес и на њему изводити нове доказе или ће донети коначну пресуду у односу на окривљене.

Апелациони суд је, подсетимо, пре непуних десет дана, окончао јавни део седнице на којој су разматране жалбе на другу првостепену пресуду којом су окривљени оглашени кривим за убиство Ћурувије и осуђени на укупно сто година затвора. Некадашњи шеф ДБ Радомир Марковић осуђен је на 30 година затвора. Иста казна изречена је и некадашњем шефу београдског центра ДБ-а Милану Радоњићу, док су Ратко Ромић и Мирослав Курак, осуђени на по 20 година.