Лодовико Антинори, икона светског винарства, добио српски пасош

Веома необичан човек. На први поглед помислили бисте да је Лодовико Антинори типичан припадник светског џет-сета, али он је све супротно томе. Скроман, иако је један од најбољих произвођача вина на свету, воли да се шали, непосредан у разговору, радан, мада је у годинама када би могао само да ужива и – заљубљен у православље и Србију.

Ових дана, како смо сазнали, одлучио је да списку својих необичности дода још једну – добио је држављанство Србије. Наше прво питање не може, а да не буде – зашто је један успешан Италијан, с приступом тржиштима широм света, одабрао баш српски пасош.

– Узео сам држављанство Србије из бројних разлога, а један од њих је и тај што гајим дубоко поштовање према вашем председнику и његовом тешком задатку да води и штити земљу у веома тешкој геополитичкој ситуацији. Дивим се дубоким коренима православне вере и вашој повезаности с руском нацијом, коју такође волим и са којом осећам снажну духовну блискост, а ту је и јака пословна повезаност – одговара Антинори (79).

А у препоруци Привредне коморе Србије, коју је наша влада одобрила, наводи се да овај познати италијански стручњак, са огромним искуством у производњи вина, жели своје знање да пренесе у нашу земљу и у ову, по његовом мишљењу, перспективну грану индустрије.

– Србија има одлично вино и веома добро земљиште за узгој винове лозе, како на југу, тако и на северу. Оно што саветујем српским винарима јесте да начин справљања вина непрекидно унапређују уз помоћ модерних технологија и нових метода, да посебно поведу рачуна о подрумима и да свакако користе домаће сорте које расту на овом тлу – наводи власник компаније „Тенута ди Бисерно („Бисерно земљиште”), чији брендови су међу 10 најбољих у Европи.

А до овога је било потребно стићи, без обзира на породично наслеђе и живот у једној од најлепших регија Италије:

– Одрастао сам у Тоскани, након Другог светског рата, и могу рећи да је то било срећно детињство на прелепој сеоској страни региона Кјанти између Фиренце и Сијене, али углавном у приобалном делу области Алта Марема у Болгери, подручју где сам сада. Вино није одувек био мој сан. Страст се развила током веома дугих девет месеци обилажења Америке колима – отац ме послао у САД крајем шездесетих да продајем Антинори вина с нашим америчким дистрибутером Јулијусом Блумом. Он је био чврст пословни човек, тежак по карактеру и непријатан, али ја сам му ипак захвалан јер ме је научио продаји вина на тежи начин. Возећи се кроз долину Напа открио сам колико овај посао може бити леп и забаван (производња вина у Тоскани није толико забавна и опуштена). Ово америчко искуство ми је показало вино у сасвим другачијем светлу и у том тренутку сам одлучио да ме занима производња врхунских вина, али само врхунских. Дакле, моје презиме и породични капитал јесу помогли много, нарочито када сам почињао, али сам врло брзо стао на своје ноге.

Питамо га да ли је испунио снове, јер уз његово име се увек изговара „икона светског винарства” или има места за још планова...

– Стварност је превазишла моје снове. Узмимо за пример производњу вина „масето”. Никада нисам замишљао нити се надао да ћу произвести вино које ће моћи да парира по квалитету и цени врхунском „бордо – померолу”. Производи се у 33.000 боца и једно је од најскупљих вина у Италији из овог подручја. Сада сам усмерио сав новац и енергију у производњу вина од „каберне фран лодовика”, која носе моје име, 10.000 боца и ускоро још један „каберне фран” из другачијег подручја узгоја, мало више надморске висине у подручју Болгери. Назив ће бити „Il Nicchio vintage 2020”, са само 2.000 боца, а пројекат ће се проширити на производњу 28.000 боца са бербе 2025.

Не можемо а да у овај разговор о вину не умешамо и – фотографију. У званичној биографији Лодовика Антинорија наводи се да је радио као фото-репортер у Вијетнаму током рата и као телевизијски новинар у Америци.

– Фотографија ће увек бити са мном. Вијетнам ме научио да је рат ужасна ствар и да се води из неких других разлога од оних који званичници говоре у медијима.

Иако је фотографија његова страст, кроз шалу додаје: – Хвала Богу имам и других хобија који ми помажу да старим с виталним ентузијазмом и на забаван начин – скијање, тенис, бициклизам, лов...

Питамо га за крај које му је омиљено вино, а он шеретски одговара да се то мења веома често. Када је у питању бело редовно пије немачки „Sylvaner, Prince Castell” и „Kerner, Pacherhof ” из Јужног Тирола. Црвено пије оно које производи, а зими воли да упари „бароло” стар најмање 10 година са српским белим тартуфима, који се (смех) у Италији продају као – италијански.

О Вучићу и нашим винима

– Упознао сам председника Александра Вучића и заиста га дубоко поштујем због његовог познавања ситуације у свету и позиције Србије у овом тешком времену за Балкан, али и због његових веза с пријатељским земљама попут Кине, Индије, Ирана, земљама Залива и да не заборавимо вашу „сестру Русију”. Господин Вучић је велики љубитељ вина и има врло развијено непце и нос, па може брзо да препозна квалитет, али и слабост вина из читавог света, а посебно из Србије. Обојица сматрамо да вина из Србије заслужују велики повратак – истиче Антинори.